Бања Лука се сматра градом најлепших и најстаријих севдалинки, а Бањалучани важе за највеће севдалије и врло музикалан свет па отуд и изрека:
”Не јаши коња кроз Ливно, не лажи кроз Мостар и не певај кроз Бања Луку – ако хоћеш да се не осрамотиш!”
Крајем осамнаестог и почетком деветнаестог века у Бањој Луци живео је чувени Џефер-бег Капетановић. Био је врло богат и угледан муслимански племић али такође силовит, темпераментан и страшно напрасит. Кажу, да су му се људи клањали до црне земље. Није тешко било да са коња махне сабљом и одруби главу пролазнику ако му се није дубоко поклонио и ”из свег грла селам назвао”.
У граду се знало да ће, када Џафер-бег излази у шетњу посебно ако је рђаве воље, бити невоље. Поред свега тога, био је и велики љубимац жена, имао је у свакој махали по неколико љубавница. Међутим, од толиких жена, Џефер-бег је имао своју најмилију, деветнаестогодишњу мезимицу Џулбејазу, о чијој лепоти се причало по целој Босни и Херцеговини.
Њој је бег поклањао највише пажње. Али колико је љубав Џефер-бега према Џулбејази била велика још је већа била његова љубомора. Ако би се у његовом присуству, а кажу и када би само чуо, неко усудио да погледа младу беговицу, камоли да јој приђе, исти несрећник би то одмах платио главом.
Небројено пута је долазило до крвопролића изазваног Џефер-беговом љубомором, у скоро свим случајевима он је по кратком поступку то решавао и излазио као победник све до сукоба са једним бањалучким еснафом када је бег погинуо у тучи.
Иза њега је остала млада, неописиво лепа а сада и врло богата кадуна. Почели су удварачи и просци да се јављају из свих крајева Босне и Херцеговине. Без икаквог предомишљања – све их је одбијала. Чак и младе бегове, аге, спахије, официре…ни за кога Џулбејаза није марила.
Никоме није било јасно због чега жели да остане удовица. Одбила је и младог сарајевског кадију Енвер-бега. Народ је свашта причао о том њеном ставу и многе гласине су кружиле…али прави разлог нико није знао.
И док су тако сви мислили да она жели чврст удовички живот Џулбејаза је проводила најлепше љубавне дане. Још за време живота Џефер-бега она се загледала у једног бањалучког бекрију Енеса Исмаиловића, сиромашног и неугледног плебејца који је имао само једну седефли-тамбуру. Сваку ноћ је Енес испред једне кафанице ударао у своју тамбуру, певао севдалинке и уздисао за њом а она кришом кроз прозор гледала свог бекрију и маштала о њему.
После смрти Џафер-бега њихова љуба је узела маха. Сваке ноћи састајали су се кришом у великом цветњаку иза њене куће. Ту су проводили најлепше дане, односно ноћи, све до тренутнка када им је досадило да се крију и када су одлучили да се покажу јавности и озваниче своју везу. На запрепашћење целог града ступили су у брак и Енес се уселио код ње у кућу.
Недуго затим један непознати бањалучки песник написао је песму о љубави Џефер-бегове удовице и бекрије Енеса. Песма је постала толико популарна да се чак и данас са највећим уживањем пева.
По многима је то најлепша и најосећајнија севдалинка Босне и Херцеговине. Временом су речи песме прилагођаване и мењане а оригинални запис непознатог аутора гласи:
”Од када је Бања Лука постала,
Није лепша удовица остала,
Него што је Џефер-бега кадуна,
Јер њу проси сарајевски кадија,
Она неће сарајевског кадију,
Она воли бањалучког бекрију.”
На првој слици из 1937. године се види трошна и запуштена кућа Џефер-бега која је још тада била дуго времена пуста а на другој се види, зарастао у коров, гроб Џулбејазе (не знам да ли данас тамо постоји неки траг овој кући или гробу).
На крају, бирајући између стотину феноменалних извођача ове дивне песме на Јутјубу, за овај пост сам Вам одабрао ”Диванхана” из 2016:
