Odmah nakon Balkanskih ratova, beogradska Opština je sklopila dogovor sa Ivanom Meštrovićem o izradi Terazijske fontane, sa „Pobednikom” u sredini i devet lavova oko nje. Naknada za ovaj posao u ugovoru je navedena u predratnim dinarima, ali kada je Meštrović, 1919, predao Beogradu „Pobednika” i lavove, gradska vlast je pokušala da mu to isplati u novim – posleratnim dinarima, dok je autor tražio isključivo švajcarske franke.
Beogradu se to učinilo skupo, počelo je cenkanje, pa dolazi i do nesporazuma, te Meštrović odbija da isporuči Terazijsku fontanu, a beogradska Opština, u besu i protestu, odnosi „Pobednika” na otpad u blizini Senjaka.
Magacioner na deponiji je vrlo stručno, uspešnije od najboljeg dželata, obesio „Pobednika” debelim užetom o jednu gredu, pa je tada i nastala slika koju vidite u prilogu. Nešto kasnije, pomenuti magacioner je razoružao „Pobednika”, radi bezbednosti, te mač, težak osamdeset kilograma, skinuo sa spomenika i sklonio u ćošak otpada.
Nakon dugih i iscrpnih polemika, rasprava i kritika odlučeno je u beogradskoj Opštini da se spomenik ne postavi na Terazijama već na platou Gornjeg grada Beogradske tvrđave i da se „Pobednik”, koncipiran u monumentalnoj formi nage atletske muške figure, okrene prsima prema Austriji. To se i dogodilo 7. oktobra 1928. godine, a danas je „Pobednik” najfotografisaniji i najpopularniji beogradski spomenik.
