Prvu informaciju o skijašima, te skijanju uopšte, u Srbiju je doneo Jovan Jovanović Zmaj u svom časopisu Neven iz 1884. godine. Pored priložene ilustracije on je između ostalog napisao:
„Evo vam sada da vidite, kako se zimi zabavlja u Norveškoj. Ima i tamo i sanjkanja i tociljanja po ledu, i grudanja i pravljenja čoveka od snega, – toga ima svugde, gde god je zima bela. Ali u Norveškoj ima još neke zabave, za koju mi ovde i ne znamo i o kojoj ćete bez mnogo opisa taki pojma steći, čim ovu sliku pogledate. Tu ćete videti dve motke skopčane jednom poprečnom daskom; izgleda kao da je neko počeo saonice da pravi, pa ih nije dovršio. Tu spravu tamo zovu „čizmama za sneg”. Te „čizme” Norvežac pripetlja na noge, pa ne upadaju u sneg, nego se drže na površini njegovoj.
Norvežac u tim svojim nazovi „čizmama” može da se penje i na breg (ako nije zdravo strm), ali to već poteže ide, i mora da se pomaže velikim štapom, koji uza se nosi. Ali kad se vraća sa brega, onda ga je vredno videti. Štapom u ruci navija to desno, to levo, da se održi u ravnoteži i onda ide brzo kao da leti. To jest ne ide nego skače. Čim padne na sneg, taki opet odskoči, i to po četiri stope u vis, a ovamo je već u huku, koji ga napred goni.
Za taj posao ište se mnogo veštine; ne može to svako na prvi mah da izvede, ali su mnogi Norvešci u tome vanredno izvedžbani.
A najlepše je, kad se dva vešta ka nadmeću, koji će biti brži. Dole se silan svet skupi, pa se mnogi klade o novce; jedan kaže, ovaj će biti bolji, drugi kaže, onaj će. I time provedu po čitavo po podne.”
