Прву информацију о скијашима, те скијању уопште, у Србију је донео Јован Јовановић Змај у свом часопису Невен из 1884. године. Поред приложене илустрације он је између осталог написао:
„Ево вам сада да видите, како се зими забавља у Норвешкој. Има и тамо и сањкања и тоциљања по леду, и грудања и прављења човека од снега, – тога има свугде, где год је зима бела. Али у Норвешкој има још неке забаве, за коју ми овде и не знамо и о којој ћете без много описа таки појма стећи, чим ову слику погледате. Ту ћете видети две мотке скопчане једном попречном даском; изгледа као да је неко почео саонице да прави, па их није довршио. Ту справу тамо зову „чизмама за снег”. Те „чизме” Норвежац припетља на ноге, па не упадају у снег, него се држе на површини његовој.
Norvežac u tim svojim nazovi „čizmama” može da se penje i na breg (ako nije zdravo strm), ali to već poteže ide, i mora da se pomaže velikim štapom, koji uza se nosi. Ali kad se vraća sa brega, onda ga je vredno videti. Štapom u ruci navija to desno, to levo, da se održi u ravnoteži i onda ide brzo kao da leti. To jest ne ide nego skače. Čim padne na sneg, taki opet odskoči, i to po četiri stope u vis, a ovamo je već u huku, koji ga napred goni.
Za taj posao ište se mnogo veštine; ne može to svako na prvi mah da izvede, ali su mnogi Norvešci u tome vanredno izvedžbani.
A najlepše je, kad se dva vešta ka nadmeću, koji će biti brži. Dole se silan svet skupi, pa se mnogi klade o novce; jedan kaže, ovaj će biti bolji, drugi kaže, onaj će. I time provedu po čitavo po podne.”
