Hej Sloveni

Davne 1834. godine, u vreme panslavistikog pokreta, Samuelu Tomašiku, Slovaku po nacionalnosti, svidela se melodija poljske pesme „Jeszcze Polska nie zginelapiše“:

Samuel, te godine u Pragu, piše tekst nove pesme i naziva je „Hej Slovaci“, istu posvećuje svim Slovenima i „lepi“ je na pomenutu melodiju, ali onda kapira da se naslov baš i ne uklapa te ga menja u „Hej Sloveni“. Pesma počinje da se peva među mnogim slovenskim narodima a prvi je iz našeg okruženja prihvataju Slovenci 1848. godine:

Tokom Drugog svetskog rata ova pesma, uz modifikaciju reči, postaje svečana pesma u svim prilikama, a svirana je i u „najsvečanijem trenutku“, 29. novembra 1945, na Ustavotvornoj skupštini.

Nova država je 1946. godine usvojila Ustav u kome se pominju simboli kao što su zastava, grb i himna ali bez imena pesme, te rukovodstvo raspisuje konkurs za novi tekst himne jer je ustanovljeno da je pesma „Hej Sloveni“ postala „nepodesna i neusklađena sa novim društvenim promenama u zemlji“.

Na taj prvi konkurs je pristiglo 440 tekstova, ali od poznatih pisaca skoro da se niko nije odazvao na poziv. Vlada zatim ponavlja konkurs ali sada podiže nagradni fond, međutim, ni to nije bilo primamljivo, javilo se mnogo manje predlagača, ali je ipak odabran tekst Čedomira Minderovića:

Smelo smo pošli, iz mraka i strave,
Kroz krvavu borbu, u bitaka dim!
Bratstvo, jedinstvo da pobedu slave!
Da slobodna — zasjaš lepotama svim!

Republiko naša, pod suncem slobode,
Duh Tvoj u vekove nek ponosno sja!
Putevi slave nek Te večno vode,
I steg Tvoj nek samo za pobede zna!

Nad delom radnih i ponosnih ljudi,
Slobode nek blista naš plameni znak!
Armije naše granitne su grudi,
Naš juriš za Tebe ko oluj je jak!

Republiko naša, pod suncem slobode,
Duh Tvoj u vekove nek ponosno sja!
Putevi slave nek Te večno vode,
I steg Tvoj nek samo za pobede zna!

Napred i napred! I nikada robom!
Sve slavnija, jača, na putu si tom!
Zavete palih mi čuvamo s Tobom,
Da večito srećan i naš budeš dom!

Republiko naša, pod suncem slobode,
Duh Tvoj u vekove nek ponosno sja!
Putevi slave nek Te večno vode,
I steg Tvoj nek samo za pobede zna!

Nedugo zatim, 1947, vlada raspisuje konkurs za melodiju, daje novčanu nagradu ali uslovaljava da kompozitor bude anoniman. Komisija je dobila 201 rad ali im se ni jedan nije svideo. Otvaraju novi kokurs ali sada dozvoljavaju da se kompozitor potpiše. Odživ je bio dosta veći, u uži izbor su ušle 45 kompozicija, ali nakon velike rasprave sve su odbačene.

Jugoslavija je bez himne ali svi i dalje stoje mirno uz zvuke pesme „Hej Sloveni“. Neko se setio da to nije rešeno pa se 1959. ponovo raspisuje konkurs, ali sada prvo za melodiju. Pobeđuje Taki Krisik, ali državni vrh to nikada nije parafirao:

Tri godine kasnije Skupština Jugoslavije traži od Saveza kompozitora hitno neku melodiju za himnu, ovi jednoglasno šalju kompoziciju Nikole Hercigonje „Jugoslavija“, ali nakon rasprave u vrhu i taj predlog je bio odbačen:

Edvar Kardelj uzima stvar u svoje ruke i 1963. izdaje nalog kompozitoru Aleksandru Obradoviću da prilagodi drugi stav Pete Betovenove simfonije za himnu Jugoslavije. Ta pesma je izvedena na Dan Republike 1963, ali ni taj pokušaj nije prihvaćen.

Himnu zvanično i dalje nemamo, ali onda, 1968. godine raspisuje se veliki konkurs i tada stižu 204 kompozicije. Žiri sastavljen od 13 članova, jednoglasno odlučuje da se dodeli samo jedna nagrada (druga) i to Takiju Hrisiku, kompozitoru iz Bitolja.

Šest godina kasnije, tačnije 1974, raspisuje se ponovo konkurs ali sada za tekst jer nisu mogli interpretirati Takijevu pesmu sa „la, la, la“ kako je obrazlagano. Javilo se 560 kandidata ali komisija nije bila zadovoljna.

Naredne godine, 1975, opet novi konkurs, na koji je stiglo 2.005 tekstova, a žiri sastavljen od 25 članova, je izdvojio radove Maričke Cilenšek i Đoke Stojića. Međutim, Skupština sve to odbacuje, i tekstove, i melodiju Hriskovu.

Sramota je bila velika pa je Zakonom o upotrebi grba, zastave i himne SFRJ od 22. aprila 1977. formalno uređen status himne „Hej Sloveni“ kada je ozvaničena njena privremena upotreba dok Skupština SFRJ ne utvrdi novu himnu.

Obzirom da državno rukovodsto i dalje nije moglo da utvrdi novu himnu, 1988. godine, predložen je IX amandman na Ustav, te je himna „Hej Sloveni“ konačno proglašena za zvaničnu.
Dalje, sve znate…