Хеј Словени

Давне 1834. године, у време панславистиког покрета, Самуелу Томашику, Словаку по националности, свидела се мелодија пољске песме „Јесзцзе Полска ние згинелапише“:

Самуел, те године у Прагу, пише текст нове песме и назива је „Хеј Словаци“, исту посвећује свим Словенима и „лепи“ је на поменуту мелодију, али онда капира да се наслов баш и не уклапа те га мења у „Хеј Словени“. Песма почиње да се пева међу многим словенским народима а први је из нашег окружења прихватају Словенци 1848. године:

Током Другог светског рата ова песма, уз модификацију речи, постаје свечана песма у свим приликама, а свирана је и у „најсвечанијем тренутку“, 29. новембра 1945, на Уставотворној скупштини.

Нова држава је 1946. године усвојила Устав у коме се помињу симболи као што су застава, грб и химна али без имена песме, те руководство расписује конкурс за нови текст химне јер је установљено да је песма „Хеј Словени“ постала „неподесна и неусклађена са новим друштвеним променама у земљи“.

На тај први конкурс је пристигло 440 текстова, али од познатих писаца скоро да се нико није одазвао на позив. Влада затим понавља конкурс али сада подиже наградни фонд, међутим, ни то није било примамљиво, јавило се много мање предлагача, али је ипак одабран текст Чедомира Миндеровића:

Смело смо пошли, из мрака и страве,
Кроз крваву борбу, у битака дим!
Братство, јединство да победу славе!
Да слободна — засјаш лепотама свим!

Републико наша, под сунцем слободе,
Дух Твој у векове нек поносно сја!
Путеви славе нек Те вечно воде,
И стег Твој нек само за победе зна!

Над делом радних и поносних људи,
Слободе нек блиста наш пламени знак!
Армије наше гранитне су груди,
Наш јуриш за Тебе ко олуј је јак!

Републико наша, под сунцем слободе,
Дух Твој у векове нек поносно сја!
Путеви славе нек Те вечно воде,
И стег Твој нек само за победе зна!

Напред и напред! И никада робом!
Све славнија, јача, на путу си том!
Завете палих ми чувамо с Тобом,
Да вечито срећан и наш будеш дом!

Републико наша, под сунцем слободе,
Дух Твој у векове нек поносно сја!
Путеви славе нек Те вечно воде,
И стег Твој нек само за победе зна!

Недуго затим, 1947, влада расписује конкурс за мелодију, даје новчану награду али условаљава да композитор буде анониман. Комисија је добила 201 рад али им се ни један није свидео. Отварају нови кокурс али сада дозвољавају да се композитор потпише. Оџив је био доста већи, у ужи избор су ушле 45 композиција, али након велике расправе све су одбачене.

Југославија је без химне али сви и даље стоје мирно уз звуке песме „Хеј Словени“. Неко се сетио да то није решено па се 1959. поново расписује конкурс, али сада прво за мелодију. Побеђује Таки Крисик, али државни врх то никада није парафирао:

Три године касније Скупштина Југославије тражи од Савеза композитора хитно неку мелодију за химну, ови једногласно шаљу композицију Николе Херцигоње „Југославија“, али након расправе у врху и тај предлог је био одбачен:

Едвар Кардељ узима ствар у своје руке и 1963. издаје налог композитору Александру Обрадовићу да прилагоди други став Пете Бетовенове симфоније за химну Југославије. Та песма је изведена на Дан Републике 1963, али ни тај покушај није прихваћен.

Химну званично и даље немамо, али онда, 1968. године расписује се велики конкурс и тада стижу 204 композиције. Жири састављен од 13 чланова, једногласно одлучује да се додели само једна награда (друга) и то Такију Хрисику, композитору из Битоља.

Шест година касније, тачније 1974, расписује се поново конкурс али сада за текст јер нису могли интерпретирати Такијеву песму са „ла, ла, ла“ како је образлагано. Јавило се 560 кандидата али комисија није била задовољна.

Наредне године, 1975, опет нови конкурс, на који је стигло 2.005 текстова, а жири састављен од 25 чланова, је издвојио радове Маричке Циленшек и Ђоке Стојића. Међутим, Скупштина све то одбацује, и текстове, и мелодију Хрискову.

Срамота је била велика па је Законом о употреби грба, заставе и химне СФРЈ од 22. априла 1977. формално уређен статус химне „Хеј Словени“ када је озваничена њена привремена употреба док Скупштина СФРЈ не утврди нову химну.

Обзиром да државно руководсто и даље није могло да утврди нову химну, 1988. године, предложен је IX амандман на Устав, те је химна „Хеј Словени“ коначно проглашена за званичну.
Даље, све знате…