Одмах након Балканских ратова, београдска Општина је склопила договор са Иваном Мештровићем о изради Теразијске фонтане, са „Победником” у средини и девет лавова око ње. Накнада за овај посао у уговору је наведена у предратним динарима, али када је Мештровић, 1919, предао Београду „Победника” и лавове, градска власт је покушала да му то исплати у новим – послератним динарима, док је аутор тражио искључиво швајцарске франке.
Београду се то учинило скупо, почело је ценкање, па долази и до неспоразума, те Мештровић одбија да испоручи Теразијску фонтану, а београдска Општина, у бесу и протесту, односи „Победника” на отпад у близини Сењака.
Магационер на депонији је врло стручно, успешније од најбољег џелата, обесио „Победника” дебелим ужетом о једну греду, па је тада и настала слика коју видите у прилогу. Нешто касније, поменути магационер је разоружао „Победника”, ради безбедности, те мач, тежак осамдесет килограма, скинуо са споменика и склонио у ћошак отпада.
Након дугих и исцрпних полемика, расправа и критика одлучено је у београдској Општини да се споменик не постави на Теразијама већ на платоу Горњег града Београдске тврђаве и да се „Победник”, конципиран у монументалној форми наге атлетске мушке фигуре, окрене прсима према Аустрији. То се и догодило 7. октобра 1928. године, а данас је „Победник” најфотографисанији и најпопуларнији београдски споменик.
