Након школовања у Београду где је завршио правну школу одлази у Берлин да учи медицину, али пред крај студија Србија га зове у рат и он хитро приступа санитетском одреду, где је касније за своје заслуге и храброст одликован Таковским крстом и Орденом српског друшта Црвеног Крста.
Нјегови научни радови су објављени у многим часописима, а почиње и да преводи светска дела: „О границама сазнања природе”, „Физичке силе и узајамни однос”, „Прва помоћ рањеном” итд. Недовршено у преводу, остало му је дело „О постанку фела”, а поред списа и отворено последње писмо, добијено од аутора – Чарлса Дарвина:
„Драги господине,
Много сам вам захвалан на вашој пажњи и пријатељском честитању мога идућег рођендана. Хвала вам на вашој фотографији, а као што ћете може бити волети да имате у Београду моју, ја је прилажем. Што се тиче предговора српском издању моје књиге, ја немам у ствари ништа да кажем, осим да се искрено надам да ће оно у сваком погледу бити на велико задовољство, кад помислим да сам припомогао да се привуче пажња младих људи природним наукама у земљи, за коју многи у Енглеској мисле да ће заузети одлично место међу Европским народима.
Будите уверени драги господине, у моју најдубљу захвалност.
Чарлс Дарвин”
Милан је издахнуо мирно и спокојно. Умро је током рада, када је имао 29 година, док је у рукама држао коректуру баш тог Дарвиновог дела, а пред саму смрт, извадио је из џепа сат и замолио ојађене родитеље да му позову сестру да се с њом још једном види – „јер немам више но један сат да живим”. То време провео је тешећи своје родитеље и не дочекавши да се види са Аном – издахнуо је у онај час који је унапред одредио.
Милан М. Радовановић (1849-1878)
