Nakon školovanja u Beogradu gde je završio pravnu školu odlazi u Berlin da uči medicinu, ali pred kraj studija Srbija ga zove u rat i on hitro pristupa sanitetskom odredu, gde je kasnije za svoje zasluge i hrabrost odlikovan Takovskim krstom i Ordenom srpskog društa Crvenog Krsta.
Njegovi naučni radovi su objavljeni u mnogim časopisima, a počinje i da prevodi svetska dela: „O granicama saznanja prirode”, „Fizičke sile i uzajamni odnos”, „Prva pomoć ranjenom” itd. Nedovršeno u prevodu, ostalo mu je delo „O postanku fela”, a pored spisa i otvoreno poslednje pismo, dobijeno od autora – Čarlsa Darvina:
„Dragi gospodine,
Mnogo sam vam zahvalan na vašoj pažnji i prijateljskom čestitanju moga idućeg rođendana. Hvala vam na vašoj fotografiji, a kao što ćete može biti voleti da imate u Beogradu moju, ja je prilažem. Što se tiče predgovora srpskom izdanju moje knjige, ja nemam u stvari ništa da kažem, osim da se iskreno nadam da će ono u svakom pogledu biti na veliko zadovoljstvo, kad pomislim da sam pripomogao da se privuče pažnja mladih ljudi prirodnim naukama u zemlji, za koju mnogi u Engleskoj misle da će zauzeti odlično mesto među Evropskim narodima.
Budite uvereni dragi gospodine, u moju najdublju zahvalnost.
Čarls Darvin”
Milan je izdahnuo mirno i spokojno. Umro je tokom rada, kada je imao 29 godina, dok je u rukama držao korekturu baš tog Darvinovog dela, a pred samu smrt, izvadio je iz džepa sat i zamolio ojađene roditelje da mu pozovu sestru da se s njom još jednom vidi – „jer nemam više no jedan sat da živim”. To vreme proveo je tešeći svoje roditelje i ne dočekavši da se vidi sa Anom – izdahnuo je u onaj čas koji je unapred odredio.
Milan M. Radovanović (1849-1878)
