Ако шетате Ташмајданским парком, посебно од Мадере према цркви Светог Марка, знајте да су тај простор нама живима уступили мртви – великани, хероји и громаде – који су баш ту били сахрањени на старом београдском гробљу.
Када је Општина београдска, почетком прошлог века, напречац одлучила да ту направи парк у коме ће нова поколења уживати (хвала им на томе) настала је општа јурњава родбине, пријатеља и разних организација да кости својих најмилијих спасу и пренесу којекуда, како се ко од њих снашао. Многи научници, јунаци и родољуби, са тог старог, завршили су на Новом гробљу, али пуно хумки се и затрло.
Ја се са пијатетом сетим наших мислилаца, родољуба и трудбеника који су ту лежали па ево само неколицину њих да вам и поменем:
Ђура Даничић,
Михаило Н. Илић, мајор, војни писац и преводилац, члан Српског ученог друштва коме лично краљица Наталија поклања гробницу у којој су били сахрањени и његов отац, рођени и брат од ујака, све хероји и културни дивови,
Коста Хранисављевић, српски војник, начелник Главне војне управе, државни саветник који је сву своју имовину завештао Граду Београду;
Јован Анђелковић, генерал;
Јоаким Вујић;
Сима Милутиновић Сарајлија;
Глигорије Глиша Возаревић;
Вукашин Радишић, професор и књижевник;
Исидор Стојановић, професор историје;
Ђока Влајковић;
Наста и Илија Чарапић, супруга и син Васе Чарапића;
Стојан Симић;
Васа Гарашанин;
Илија Коларац;
Милица Стојадиновић – Српкиња;
Стеван Владислав Каћански;
Јован Стејић;
Јанко Шафарик;
Коста Бранковић, професор;
Ђорђе Загла, јунак и буљубаша;
Топал-Ђорђе Петровић, буљубаша код Хајдук Вељка;
Димитрије Барјактаровић;
Конда Бимбаша, јунак;
Сима Нешић, Ивко Прокић и остали браниоци Београда из 1862;
Браћа Радовановић (Михаило, Милан, Алекса), апостоли наше науке;
Др Карло Белони, први начелник српског војног санитета;
Владимир Вујић, професор;
Др Емерик Линдермајер, лекар, покретач првих војних болница у Србији;
Адам Вранешевић, официр, прекаљени ратник итд.
