Pre tačno sedam decenija, 22.12.1952. godine u Beogradu je umrla poznata srpska književnica i novinarka Milica Jakovljević Mir Jam. Nažalost, njen odlazak nisu zabeležile nijedne novine, jer je posle Drugog svetskog rata bila nepravedno zapostavljena. U prvoj polovini dvadesetog veka bile su retke žene novinari, tako da su se u „Monografiji od dva veka srpskog novinarstva“, među 100 najznačajnijih novinara našle samo tri žene i to: Maga Magazinović, Desa Glišić i Milica Jakovljević. Milica Jakovljević je rođena u Jagodini 22.4.1887. godine, a detinjstvo i ranu mladost provela je u Kragujevcu, gde je završila učiteljsku školu.
Kao učiteljica radila je sedam godina u selu Krivi vir, smeštenom u podnožiju Rtnja, a dragocena iskustva će kasnije opisati u romanu „Devojka zelenih očiju“. Tu seosku idilu prekida početak Velikog rata koji će provesti sa ostatkom porodice u Kragujevcu, strepeći za život brata Stevana. Srećom, brat preživljava ratne strahote i o tome svedoči čuveno delo „Srpska triologija“. Po završetku Velikog rata porodica Jakoveljvić se seli u Beograd, gde Milica 1921. godine započinje novinarsku karijeru. Njen novinarski i književni talenat posebno dolazi do izražaja u zabavnom listu „Nedeljne ilustracije“ koje su počele da izlaze 1925. godine i od tada ona koristi pseudonim Mir Jam. Ubrzo postaje i član redakcije. Najviše je pratila kulturna dešavanja, naročito pozorišni život. Govorila je ruski i francuski jezik.
Pored novinarskog angažovanja ostvarila je i impresivni književni opus, posebno kada su u pitanju ljubavni romani („Ranjeni orao“, „Samac u braku“, „Greh njene majke“…). Bila je izuzetno popularna u međuratnom periodu Kraljevine Jugoslavije. Pisala je pitko o lepršavoj ljubavi i bračnom životu iako sama nije uspela da ostvari jarko željenu porodicu.
Umrla je skrajnuta i zaboravljena, ali do kraja dostojanstvena. Tek krajem sedamtesetih godina prošlog veka počelo je objavljivanje njenih poznatih romana. Krajem prve decenije ovog veka čuveni reditelj Zdravko Šotra uspešnom ekranizacijom njenih popularnih romana najviše je doprineo ispravljanju nepravde prema Mir Jam i njenom književnom delu. Opština Vračar je pre pet godina postavila spomen ploču na zgradi u Njegoševoj ulici 54. Jedinstvena Mir Jam počiva u porodičnoj grobnici na Novom groblju.
