Председник Општине Београдске, Милован Маринковић, на седници одржаној 18. маја 1892. године, износи пред одборницима информацију да ће „учени Србин, Личанин, Никола Тесла походити Пешту“ те предлаже да изасланици општине крену и замоле га да посети Београд.
Тесла се том позиву радо одазвао и већ 20. маја 1892. године (по старом календару), у 23.00 часа, стигао брзим возом на Железничку станицу где су га дочекали многи цењени и учени Београђани, као и велики број ђака, студената и омладине. Када се поздравио са председником Општине Београдске и члановима одбора за дочек, заједно са њима, отишао је у варош и одсео у посебно спремљен апартман у гостионици „Империјал“. Тада су службене новине свакодневно објављивале списак пристиглих странаца (гостију) у Београд, те је тако и Тесла набројан међу њима.
Сутрадан, у четвртак, у пре подневним сатима, Тесла је посетио министра просвете и црквених дела, затим је са њим заједно отишао у Двор, на аудијенцију код краља, који се у разговору који је трајао више од сат времена, живо интересовао за науку којом се Тесла бави. Затим је отишао да се види са првим краљевим намесником Јованом Ристићем а након тог састанка, заједно са министром, вратио се у гостионицу „Империјал“ где су заједно ручали.
Пред свима које је посетио, Тесла је изражавао велику захвалност и задовољство што му се пружила прилика да „неколико тренутака проведе са својом браћом Србима“.
Након ручка, око 13.00 часова, цењени гост је посетио Народни музеј у коме се задржао скоро два сата разгледајући српске старине, а након тога, у 16.00, дошао је у Велику школу где се упознао са свим професорима који су га здушно дочекали. У свечаној великој сали, чекали су га студенти, којима је Тесла у кратким цртама представио најновије успехе у научним круговима, и посебно им објаснио своје радове и дела у области електротехнике, а све прекидан одушевљеним и бурним усклицима: „Живео! Живео!“.
Негде око 17.00 часова, Никола Тесла је, у пратњи свих професора Велике школе, великог броја омладине, као и председником Општине београдске али и многим другим ученим људима, прошетао Калемегданом.
Увече је свечано дочекан у Вајфертовој пивари, у свечаној сали (пивници) „Смутековац“, где је Општина Београдска у његову част организовала гала вечеру и где су многи знаменити људи престонице имали прилику да упознају нашег генија.
Те вечери се око Тесле тискало више стотина познатих људи којима се на лицу видела искрена радост што имају јединствену прилику да бораве у његовој близини, али ни дични гост није ништа мање показивао радост и задовољство због тог топлог пријема и толиког броја поштовалаца.
За време вечере било је више лепих и топлих здравица, а прву је одржао председник Општине Београдске, затим ректор Велике Школе, проф. Алковић, који је у име свих професора изјавио радост што међу собом виде Србина, који је својим научним радом стекао светски реноме. Тесла је устао, захвалио на здравици и између осталог рекао да ће његово срце, далеко преко Атланског океана вазда куцати за Српство и његову будућност, и у часовима када га његове мисли буду носиле у сферу електричних таласања. Затим су здравице држали представници свих великих компанија који су били на вечери, а Ђока Станојевић, професор Војне Академије, наздрављајући Тесли, описао је укратко рад и успехе његове на електротехничком пољу.
Било је још здравица, Таса Богдановић је говорио у име земљака Личана, Андра Ђорђевић у име „Друштва Свети Сава“, Милашиновић у име српских инжењера, Стаменковић у име трговаца, Ђока Јовановић у име лекара, затим Гига Гершић, Дучић и др.
Тесла је у три наврата одговарао језгровитим беседама изражавајући своја топла осећања свим присутнима, те између осталог рекао:
„Ја осјећам много више ношто могу да кажем. Стога Вас молим да јачину мојих осјећања не мерите по слабости мојих ријечи. Истргнут сам из послова да амо дођем и још не могу да се ослободим мисли и идеја, које ме ево и овде прате. У мени има нешто, што може бити и обмана, као што чешће бива код младих, одушевљених људи, али ако будем сретан да остварим бар неке од мојих идеала – то ће бити доброчинство за цијело човјечанство. Ако се те моје наде испуне, најслађа мисао биће ми та: да је то дјело једног Србина. Живило српство!”
Током вечере и Јован Јовановић Змај, поздравио је драгог госта, и рецитовао песму коју је за ту прилику и у част Теслину, написао под насловом „Поздрав Николи Тесли при доласку му у Београд“:
Поздрав Николи Тесли по доласку му у Београд
Не знам шта је, је л’ суштина
Ил’ то чини само мис’о, -
Чим смо чули; долазиш нам,
Одмах си нас електрис’о.
На што жице спроводнице!
Електрика јури широм,
Ваздухом ће бити споја,
(После може и етиром).
Стоји стабло, стоји Српство,
Мајка сваком листу - сину;
Најсвежији лист му трепну,
Па одлете у даљину.
Ти нам, Тесла, ти врличе,
Оде летом јаче струје,
У далеку Колумбију,
Да ти умље колумбује.
И ти Тесла, у којем се
Исполинске мисли роје,
Тебе враћа неодоље,
Да пољубиш стабло своје.
Љуби стабло дојчине му,
Сисни дојку, сине врли;
Свака грана српског стабла,
Тесли тепа, Теслу грли.
Београд је данас сретан,
Рукујућ’ се српском диком
И открива срце своје
Пред Србином, велебником.
Но ти мораш опет натраг,
- Састанак нам кратка траја -
Ал’ топлоту носи собом
Братинскога загрљаја.
Остварена ј’ мисо твоја,
Мис’о дивна и голема;
Међу нама биђе везе,
А даљине нема, нема.
Разумеће листак свежи
Сваку жилу својег стабла,
Спајаће нас електрика
(Електрика наших срца)
И без жице и без кабла.
Када је Змај завршио читање, што је уједно био и једини пут да Змај јавно чита своје песме, Тесла, искрено дирнут овим чином, пришао је песнику, пољубио му руку и рекао:
„Кад ми је било најтеже у Америци и када сам био од свих одбачен и несхваћен, с горким сузама сам читао Вашу поезију, а сада Вам обећавам да ћу Ваше стихове превести на енглески језик и у Америци објавити”.
Узвици раздраганих гостију „Живео! Живео!“ одјекивали су салом.
(То обећање је Тесла испунио, неколико година касније, када је превео више Змајевих песама и написао есеј о српској историји, о свом омиљеном песнику, о Косову, и све то објавио у угледном америчком часопису “The Century Magazine“, 1894. године. Фотографије у наставку)
Цело то вече, Тесла је био веома расположен и дружељубив, а весеље је трајало до пола сата поноћи када се драги гост опростио са свима и отишао у хотел на починак.
Сутрадан, пре подне, Тесла је свечано испраћен из Београда а један сведок тог догађаја овако је тада описао нашег великана:
„Тесла је необично симпатична и маркантна појава. Висока раста, сувоњав, црномањаст, бледа лица, замишљених сањаличких очију испод широка чела, с веома финим цртама лица, – он и на први поглед скрене на се пажњу посматрачеву. Говори лагано, изврсним српским језиком из његове поносне Лике, и ако је скоро 15 година провео далеко од свог завичаја и од свога народа. Необично је смеран, готово стидљив. Он при првом погледу на њ показује да је век свој провео у мислима, далеким од обичнога сјаја и вреве светске“.
Bravo, bravo, bravo!!! Fantastično zanimljiv tekst.