Predsednik Opštine Beogradske, Milovan Marinković, na sednici održanoj 18. maja 1892. godine, iznosi pred odbornicima informaciju da će „učeni Srbin, Ličanin, Nikola Tesla pohoditi Peštu“ te predlaže da izaslanici opštine krenu i zamole ga da poseti Beograd.
Tesla se tom pozivu rado odazvao i već 20. maja 1892. godine (po starom kalendaru), u 23.00 časa, stigao brzim vozom na Železničku stanicu gde su ga dočekali mnogi cenjeni i učeni Beograđani, kao i veliki broj đaka, studenata i omladine. Kada se pozdravio sa predsednikom Opštine Beogradske i članovima odbora za doček, zajedno sa njima, otišao je u varoš i odseo u posebno spremljen apartman u gostionici „Imperijal“. Tada su službene novine svakodnevno objavljivale spisak pristiglih stranaca (gostiju) u Beograd, te je tako i Tesla nabrojan među njima.
Sutradan, u četvrtak, u pre podnevnim satima, Tesla je posetio ministra prosvete i crkvenih dela, zatim je sa njim zajedno otišao u Dvor, na audijenciju kod kralja, koji se u razgovoru koji je trajao više od sat vremena, živo interesovao za nauku kojom se Tesla bavi. Zatim je otišao da se vidi sa prvim kraljevim namesnikom Jovanom Ristićem a nakon tog sastanka, zajedno sa ministrom, vratio se u gostionicu „Imperijal“ gde su zajedno ručali.
Pred svima koje je posetio, Tesla je izražavao veliku zahvalnost i zadovoljstvo što mu se pružila prilika da „nekoliko trenutaka provede sa svojom braćom Srbima“.
Nakon ručka, oko 13.00 časova, cenjeni gost je posetio Narodni muzej u kome se zadržao skoro dva sata razgledajući srpske starine, a nakon toga, u 16.00, došao je u Veliku školu gde se upoznao sa svim profesorima koji su ga zdušno dočekali. U svečanoj velikoj sali, čekali su ga studenti, kojima je Tesla u kratkim crtama predstavio najnovije uspehe u naučnim krugovima, i posebno im objasnio svoje radove i dela u oblasti elektrotehnike, a sve prekidan oduševljenim i burnim usklicima: „Živeo! Živeo!“.
Negde oko 17.00 časova, Nikola Tesla je, u pratnji svih profesora Velike škole, velikog broja omladine, kao i predsednikom Opštine beogradske ali i mnogim drugim učenim ljudima, prošetao Kalemegdanom.
Uveče je svečano dočekan u Vajfertovoj pivari, u svečanoj sali (pivnici) „Smutekovac“, gde je Opština Beogradska u njegovu čast organizovala gala večeru i gde su mnogi znameniti ljudi prestonice imali priliku da upoznaju našeg genija.
Te večeri se oko Tesle tiskalo više stotina poznatih ljudi kojima se na licu videla iskrena radost što imaju jedinstvenu priliku da borave u njegovoj blizini, ali ni dični gost nije ništa manje pokazivao radost i zadovoljstvo zbog tog toplog prijema i tolikog broja poštovalaca.
Za vreme večere bilo je više lepih i toplih zdravica, a prvu je održao predsednik Opštine Beogradske, zatim rektor Velike Škole, prof. Alković, koji je u ime svih profesora izjavio radost što među sobom vide Srbina, koji je svojim naučnim radom stekao svetski renome. Tesla je ustao, zahvalio na zdravici i između ostalog rekao da će njegovo srce, daleko preko Atlanskog okeana vazda kucati za Srpstvo i njegovu budućnost, i u časovima kada ga njegove misli budu nosile u sferu električnih talasanja. Zatim su zdravice držali predstavnici svih velikih kompanija koji su bili na večeri, a Đoka Stanojević, profesor Vojne Akademije, nazdravljajući Tesli, opisao je ukratko rad i uspehe njegove na elektrotehničkom polju.
Bilo je još zdravica, Tasa Bogdanović je govorio u ime zemljaka Ličana, Andra Đorđević u ime „Društva Sveti Sava“, Milašinović u ime srpskih inženjera, Stamenković u ime trgovaca, Đoka Jovanović u ime lekara, zatim Giga Geršić, Dučić i dr.
Tesla je u tri navrata odgovarao jezgrovitim besedama izražavajući svoja topla osećanja svim prisutnima, te između ostalog rekao:
„Ja osjećam mnogo više nošto mogu da kažem. Stoga Vas molim da jačinu mojih osjećanja ne merite po slabosti mojih riječi. Istrgnut sam iz poslova da amo dođem i još ne mogu da se oslobodim misli i ideja, koje me evo i ovde prate. U meni ima nešto, što može biti i obmana, kao što češće biva kod mladih, oduševljenih ljudi, ali ako budem sretan da ostvarim bar neke od mojih ideala – to će biti dobročinstvo za cijelo čovječanstvo. Ako se te moje nade ispune, najslađa misao biće mi ta: da je to djelo jednog Srbina. Živilo srpstvo!”
Tokom večere i Jovan Jovanović Zmaj, pozdravio je dragog gosta, i recitovao pesmu koju je za tu priliku i u čast Teslinu, napisao pod naslovom „Pozdrav Nikoli Tesli pri dolasku mu u Beograd“:
Pozdrav Nikoli Tesli po dolasku mu u Beograd
Ne znam šta je, je l’ suština
Il’ to čini samo mis’o, -
Čim smo čuli; dolaziš nam,
Odmah si nas elektris’o.
Na što žice sprovodnice!
Elektrika juri širom,
Vazduhom će biti spoja,
(Posle može i etirom).
Stoji stablo, stoji Srpstvo,
Majka svakom listu - sinu;
Najsvežiji list mu trepnu,
Pa odlete u daljinu.
Ti nam, Tesla, ti vrliče,
Ode letom jače struje,
U daleku Kolumbiju,
Da ti umlje kolumbuje.
I ti Tesla, u kojem se
Ispolinske misli roje,
Tebe vraća neodolje,
Da poljubiš stablo svoje.
Ljubi stablo dojčine mu,
Sisni dojku, sine vrli;
Svaka grana srpskog stabla,
Tesli tepa, Teslu grli.
Beograd je danas sretan,
Rukujuć’ se srpskom dikom
I otkriva srce svoje
Pred Srbinom, velebnikom.
No ti moraš opet natrag,
- Sastanak nam kratka traja -
Al’ toplotu nosi sobom
Bratinskoga zagrljaja.
Ostvarena j’ miso tvoja,
Mis’o divna i golema;
Među nama biđe veze,
A daljine nema, nema.
Razumeće listak sveži
Svaku žilu svojeg stabla,
Spajaće nas elektrika
(Elektrika naših srca)
I bez žice i bez kabla.
Kada je Zmaj završio čitanje, što je ujedno bio i jedini put da Zmaj javno čita svoje pesme, Tesla, iskreno dirnut ovim činom, prišao je pesniku, poljubio mu ruku i rekao:
„Kad mi je bilo najteže u Americi i kada sam bio od svih odbačen i neshvaćen, s gorkim suzama sam čitao Vašu poeziju, a sada Vam obećavam da ću Vaše stihove prevesti na engleski jezik i u Americi objaviti”.
Uzvici razdraganih gostiju „Živeo! Živeo!“ odjekivali su salom.
(To obećanje je Tesla ispunio, nekoliko godina kasnije, kada je preveo više Zmajevih pesama i napisao esej o srpskoj istoriji, o svom omiljenom pesniku, o Kosovu, i sve to objavio u uglednom američkom časopisu “The Century Magazine“, 1894. godine. Fotografije u nastavku)
Celo to veče, Tesla je bio veoma raspoložen i druželjubiv, a veselje je trajalo do pola sata ponoći kada se dragi gost oprostio sa svima i otišao u hotel na počinak.
Sutradan, pre podne, Tesla je svečano ispraćen iz Beograda a jedan svedok tog događaja ovako je tada opisao našeg velikana:
„Tesla je neobično simpatična i markantna pojava. Visoka rasta, suvonjav, crnomanjast, bleda lica, zamišljenih sanjaličkih očiju ispod široka čela, s veoma finim crtama lica, – on i na prvi pogled skrene na se pažnju posmatračevu. Govori lagano, izvrsnim srpskim jezikom iz njegove ponosne Like, i ako je skoro 15 godina proveo daleko od svog zavičaja i od svoga naroda. Neobično je smeran, gotovo stidljiv. On pri prvom pogledu na nj pokazuje da je vek svoj proveo u mislima, dalekim od običnoga sjaja i vreve svetske“.
Bravo, bravo, bravo!!! Fantastično zanimljiv tekst.