Istražujući život i rad neumrlog Branka Radičevića, naleteh na više interesantnih, zagonetnih, detalja i događaja vezano za njega, od kojih vam jedan iznosim sada, ali i tražim pomoć da ga zajedno rešimo.
Naime, negde u leto 1882. godine, šetajući po fruškogorskim poljima, dr Aleksandar Sandić (1836-1908), vrsni filozof, istoričar, književnik, autor himne Svetom Savi itd., uočio je grupu devojaka – beračica koje su glasno, tokom rada, pevale njemu nepoznate pesme. Kada im je prišao shvatio je da one pevaju o Branku Radičeviću.
Sa njim u šetnji je bio i njegov đak, sedamnaestogodišnji Tihomir Ostojić (1865-1921), koji je već tada pokazivao muzički talenat (vredi pročitati biografije i jednog i drugog aktera ove priče), te ga je profesor Sandić zamolio da zabeleži note i reči tih pesama.
– A ko vas nauči te pesme o Branku? – upita devojke profesor Sandić.
– E, pa mi same; malo čule, malo same sročile! – stidljivo govore devojke.
– A znate li vi devojke ko je bio Branko? – nastavlja sa pitanjima začuđeni profesor.
– E, pa bio je đak pesmar, kao i mi pesmarice – pa je sročavao pesme i po knjizi ispiso;
– A od kud vi to znate? – pita dalje Sandić
– E, pa bile smo i mi, kad su Branka preneli tamo na Stražilovo – u glas odgovoriše devojke i nastaviše sa branjem.
Profesor Aleksandar Sandić je kasnije pokušavao da nađe nastavak ovih pesama, dodatke ili ostale reči, ali u tome nije uspeo. Ostavio je pomenuti notni zapis, pa ako je neko od vas vešt sa notama i muzikom da odsvira ovu melodiju i prenese nam utiske iste bio bih mu vrlo zahvalan!
