Dragiša Stojadinović (1886-1968), bio je heroj svih ratova, vitez Karađorđeve zvezde sa mačevima, završio je pravni fakultet u roku, između ostalog bio je i političar, antifašista, narodni poslanik, fotograf i filmski snimatelj, šef Kinematografske sekcije Vrhovne komande srpske vojske na Solunskom frontu, sedam godina je bio evropski prvak u streljaštvu… sve je bio, ali samo pilot nije!
Dragiša je 1911. godine, kao član patriotske komitske organizacije, organizovao da se kupi prvi avion u Srbiji. Prvo su obezbedili polovni neispravni motor „Anzani“, pa su ga dugo popravljali u Beču, a konstrukciju samog aviona su poručili od Merćepa koji se obavezao da će ga isporučiti u Beogradu šest meseci nakon uplate avansa.
Tako je i bilo, krajem aprila avion u delovima stiže u Beograd ali bez probnog leta. To je bio jednokrilac sa devet metara dugačkim krilom. Sa avionom je doputovao i konstruktor Mihajlo Merćep, pilot Dragutin Novak i Josip Rusjan. Na Banjici su uredili teren za sklapanje aviona kao i za probni let. Međutim, kada je avion sklopljen i motor uspešno pokrenut (negde početkom maja), probni pilot je odbijao da poleti pravdajući se da je pista loša (izgleda da to i nije bio jedini razlog jer su na toj pisti već sletali i uzletali strani avioni).
Sve u svemu, junak ove priče, iznerviran celodnevnom raspravom i natezanjem sa probnim pilotom, na zaprepašćenje svih prisutnih, uskače u sedište tek sklopljenog aviona, startuje motor, pokreće letelicu, ali kako nije bio obučen i osposobljen za letenje, uspeo je samo da se u velikoj brzini sjuri sa avionom u potok nedaleko od piste.
Dragiša je ostao nepovređen ali je avion bio znatno oštećen. Kasnije sam u nekim dokumentima proašao da su okolni meštani danima dolazili (odnosno noćima) i odnosili delove sa slupanog aviona tako da je na kraju samo trup ostao u privremenom hangaru koji se na pisti nalazio.
