Први амонијачни компресор у Београду („фрижидер“) уграђен је 1895. године у пивари Ђорђа Вајферта. То је био производ марке „Линде“, капацитета 52 KW.
Као последица развијене индустрије меса, која свој почетак бележи 1845. године, када је трговац Фрањо Шозен основао у Београду погон за производњу и прераду меса, Србија је 1896. године имала чак 20 „изотермичких“ вагона за транспорт меса, а већ 1898. је пуштена у рад и прва хладњача у Српском кланичном друштву у Београду. Хладњача је имала два амонијачна кампресора капацитета од око 250 KW. Хлађење је било сланом водом и расхлађеним ваздухом, а у кланици је било пет хладњача корисне површине од 886 м2, са могућношћу одржавања температуре у њима од +2 до + 6 °C.
Ово расхладно постројење је служило и за производњу 20 тона леда дневно, а расхлађено месо се користило за локалну потрошњу у граду, као и за извоз у Енглеску, Француску, Аустрију, па чак и у Африку.
