Град Београд је, крајем новембра 1929. године, завршио изградњу и постављање „четворогубих дуплих трамвајских колосека” на раскрсници „Српски Краљ” (данас: Париска-Тадеуша Кошћушка-Велики Калемегдан-Узун Миркова), пројекат који је тада био највећи те врсте у Београду а по сложености своје конструкције спадао је у ред најкомпликованијих и најтежих раскршћа тог доба.
То трамвајско чвориште састављено је било од „2 трипле и 4 обичне скретнице (укупно 10 скретница) и 9 крстова, од којих су 5 у кривинама, а четири у правцу”. Све те скретнице заједно са кривинама и крстовима сачињавале су дужину од преко 500 метара трамвајског колосека односно 1.000 метара шина које су лежале на релативно малом простору од непуних 1.250 м2.
Целокупан овај колосек је био постављен на бетонску подлогу подливену асфалтом специјалне тврдоће и еластичности у дебљини од 2 до 6 цм. Спојнице су „швајсоване по алумино-терминском поступку”, а сечење, бушење и кривљење шина, вршено је ручним и делимично механичко-електричним путем. Извршено је вађење старе калдрме, изливање нове бетонске подлоге, замена канализације, и на крају, постављање нове калдрме.
Захваљујући пожртвованом дано-ноћном раду мајстора и стручног особља, цео овај посао, и поред прекида услед јаке кише и рђавог времена које се тих дана надвило над Београдом, завршен је био за осам дана.
