Grad Beograd je, krajem novembra 1929. godine, završio izgradnju i postavljanje „četvorogubih duplih tramvajskih koloseka” na raskrsnici „Srpski Kralj” (danas: Pariska-Tadeuša Košćuška-Veliki Kalemegdan-Uzun Mirkova), projekat koji je tada bio najveći te vrste u Beogradu a po složenosti svoje konstrukcije spadao je u red najkomplikovanijih i najtežih raskršća tog doba.
To tramvajsko čvorište sastavljeno je bilo od „2 triple i 4 obične skretnice (ukupno 10 skretnica) i 9 krstova, od kojih su 5 u krivinama, a četiri u pravcu”. Sve te skretnice zajedno sa krivinama i krstovima sačinjavale su dužinu od preko 500 metara tramvajskog koloseka odnosno 1.000 metara šina koje su ležale na relativno malom prostoru od nepunih 1.250 m2.
Celokupan ovaj kolosek je bio postavljen na betonsku podlogu podlivenu asfaltom specijalne tvrdoće i elastičnosti u debljini od 2 do 6 cm. Spojnice su „švajsovane po alumino-terminskom postupku”, a sečenje, bušenje i krivljenje šina, vršeno je ručnim i delimično mehaničko-električnim putem. Izvršeno je vađenje stare kaldrme, izlivanje nove betonske podloge, zamena kanalizacije, i na kraju, postavljanje nove kaldrme.
Zahvaljujući požrtvovanom dano-noćnom radu majstora i stručnog osoblja, ceo ovaj posao, i pored prekida usled jake kiše i rđavog vremena koje se tih dana nadvilo nad Beogradom, završen je bio za osam dana.
