Келти и Римљани су их користили као рудник. Турци их задржавају за исте потребе, ваде камен (таш) из тих рудника (мајдан) па тако и добијамо данашњи назив Ташмајдан.
Карђорђе их користи као заклон и штаб, а главни палилулски чобани, чика Настас и Благоје Степановић, као тор за овце.
За време Првог светског рата београђани у њима налазе спас од бомбардовања, а током Другог светског рата немачки командант фон Лер детаљно их сређује, уводи струју и ту смешта своју команду и главни штаб.
Данас су под управом Града Београда.
Ташмајданске пећине
Comments 3
Оставите одговор
Живојин Петровић је страствени сакупљач историјских цртица, а марљивим истраживањем докопао се очаравајућих података и пренео нам их не би ли се спасиле из чељусти заборава.
Gde je ulaz u tasmajdanske pecine? Ko vodi posete za turiste?
Nisam siguran da je grad otvorio ulaz za turiste, mada je bila najava pre nekoliko meseci… https://www.turistickisvet.com/vesti/turizam/tasmajdanske-pecine-postaju-nova-turisticka-atrakcija-beograda.html
A onda je Kusturica “prorekao” i filski ispisao sudbinu naroda koja mu je namenjena ponovo u filmu andergraund po receptu taš -majdana verovatno inspirisan ovom slikom jadne i čemerne nejači koja se skrivaju u pećini spasa od podivljalih okupatora . Treba zabraniti pristup istoriskim arhivama mnogim političarima i njihovim dvorskim umetnicima jer možda bolesni umovi dobiju inspiraciju.