Nakon katastrofalnog zemljotresa u Crnoj Gori radio-amateri iz Beograda među prvima pritekli u pomoć
Planine su još podrhtavale, a radio-amateri iz Beograda, članovi RK „Mihajlo Pupin – YU1EXY” su već bili u kolima sa svojom opremom na putu ka ugroženim delovima Crne Gore koja je, 15. aprila 1979. godine, bila pogođena katastrofalnim zemljotresom.
Branko Drljača YU1OSW, Zoran Mladenović YU2RYU, Zdravko Ivanović YU2RKG i Zoran Bošković YU4RS-2112 sa gomilom radio-amaterske opreme: ST-520, SB-220, FT-221R, FT-220, agregat Honda, četiri voki-tokija, jagi antenom od 17 elemenata, raznim dipolima, kablovima i mnoštvom drugih delova koji su virili iz krcatog automobila.
U Budvu su stigli 17. aprila 1979. tačno u 14 časova gde ih je dočekao radio-amater Lakić Šuković YU6GAN upoznao ih sa tragičnom situacijom, najvećim problemima i nedaćama.
Radio-amateri iz Beograda se tada razdvajaju, te je pola njih otišlo za Petrovac odakle su odmah uspostavili radio-vezu i osigurali siguran protok informacija između štabova CZ (civilna zaštita).
Tih dana su naši heroji odradili i preneli na hiljade poruka, telegrama, saopštenja i informacija od presudnog značaja za spasavanje ljudskih života i materijalnih dobara, a svi ti podaci su se slivali u centaralnu RMZO radio-stanicu (radio-mreža za opasnost) koja je imala oznaku YU6SCG.
(na slici stoje sa leva na desno: Strahinja, Branko YU1OSW, a sede: Zoran Mladenović YU2RYU i Zoran Bošković YU4RS-2112)
