• Аутор
  • Сарадња
  • Контакт
No Result
View All Result
Ћир | Lat
НЕСТВАРНО, А СТВАРНО
  • HOME
  • ЈУНАЦИ И ЈУНАКИЊЕ
  • ДОБРОТВОРИ
  • НАШЕ ДРУШТВО
  • НЕПОЗНАТО О ПОЗНАТИМА
  • ВЕСЕЛЕ ЦРТИЦЕ
  • ПРИЧЕ ИЗ МОГ ЖИВОТА
  • HOME
  • ЈУНАЦИ И ЈУНАКИЊЕ
  • ДОБРОТВОРИ
  • НАШЕ ДРУШТВО
  • НЕПОЗНАТО О ПОЗНАТИМА
  • ВЕСЕЛЕ ЦРТИЦЕ
  • ПРИЧЕ ИЗ МОГ ЖИВОТА
No Result
View All Result
НЕСТВАРНО,
А СТВАРНО
Ћир | Lat
Home НАШЕ ДРУШТВО

Први београдски трамваји – за живе и мртве

19/01/2020
1 min read
0
Први београдски трамваји – за живе и мртве
336
VIEWS
Share on FacebookTvituj

Једног лепог јутра, с пролећа 1892. године, некако одмах после Ускрса, пао је први ударац челичног пијука у неравну београдску калдрму турског стила, и то по сред Улице Краља Милана.

Тај први замах био је весник почетка великих радова у престоници – изградње београдске варошке железнице – трамваја. Већ првог октобра исте године, уз присуство многих грађана и главешина, митрополит Михаило освештао је „возове” који су свечано пуштени у употребу. У почетку је било две линије Калемегдан – Славија; Славија – Савско пристаниште. Трамваје су вукли коњи, а полазили су на сваких 11 минута. Станица није било (сем почетне и крајње) тако да су путници могли да уђу или изађу било где и када год пожеле. Убрзо су пуштене још две линије Теразије – Ново гробље и касније чувена „двојка”.

Укупна дужина прве четири трамвајске пруге била је 9,5 км, а по њима је клизило брзином од 5 до 7 км/х, четрнаест кола која су појединачно имала капацитет 30 – 40 путника. Трамвајска коњска запрега се налазила у штали поред кафане „Шумадија”, а Михаило Швандрок, трамвајски службеник, био је задужен да са два снажна коња, негде на среднини Немањиње, ускаче у помоћ и уз стрмину према Славији помаже извлачење кола.

Осим тога што су живи људи имали могућност да у посебном – летњем вагону уживају (фотографија у прилогу), Београд је нудио и мртвима вожњу на шинама до Новог гробља и то у специјалном тамно-зеленом мртвачком трамвају у коме се на средини налазило постоље за ковчег, а са стране удобна седишта за покојникову породицу и пратиоце.

Iz edicije: Nestvarno, a stvarno

Next Post
Небојша Б. Васиљевић

Небојша Б. Васиљевић

Оставите одговор Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Препоручујемо

Радио-аматери Србије и вирус беснила у Бразилу

Радио-аматери Србије и вирус беснила у Бразилу

3 године ago
Интересантна фотографија – шта све видимо на њој…

Интересантна фотографија – шта све видимо на њој…

3 године ago

Популарно

  • ГЛИГИН ВЕК

    ГЛИГИН ВЕК

    0 shares
    Share 0 Tweet 0
  • „Где ја стадох — ти ћеш поћи!”

    0 shares
    Share 0 Tweet 0
  • Буди ГУРУ менаџер

    83 shares
    Share 83 Tweet 0
  • Парола – снађи се

    0 shares
    Share 0 Tweet 0
  • Психолошке особине српског народа

    0 shares
    Share 0 Tweet 0

Пратите научни ТВ канал

Mejl lista

Prijavite se na našu mejl listu.

Prijava

Категорије

  • Uncategorized
  • ВЕСЕЛЕ ЦРТИЦЕ
  • ДОБРОТВОРИ
  • ЈУНАЦИ И ЈУНАКИЊЕ
  • НАЈНОВИЈЕ
  • НАШЕ ДРУШТВО
  • НЕПОЗНАТО О ПОЗНАТИМА
  • НЕСТВАРНО
  • ПРИЧЕ ИЗ МОГ ЖИВОТА

Линкови

Народна библиотека Србије

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”

Матица српска

Архив Србије

Историјски архив Београда

Библиотека града Београда

Архив Југославије

Архив Војводине

 

Укратко о аутору

Nestvarno, a stvarno

Живојин Петровић је страствени сакупљач историјских цртица, а марљивим истраживањем докопао се очаравајућих података и пренео нам их не би ли се спасиле из чељусти заборава.

No Result
View All Result
  • Home
  • ЈУНАЦИ И ЈУНАКИЊЕ
  • ДОБРОТВОРИ
  • НАШЕ ДРУШТВО
  • НЕПОЗНАТО О ПОЗНАТИМА
  • ВЕСЕЛЕ ЦРТИЦЕ
  • ПРИЧЕ ИЗ МОГ ЖИВОТА
  • Аутор
  • Сарадња
  • Контакт

© 2023 JNews - Premium WordPress news & magazine theme by Jegtheme.