Kao jedno od najvažnijih stavki u organizaciji izgradnje Omladinske pruge Šamac – Sarajevo u dužini od 240km, 1947. godine, javilo se pitanje radio-veze uz pomoć koje bi se upravljalo radovima, rešavala hitna pitanja, informisali omladinci, ali i blagovremeno vršilo snabdevanje alatom i materijalom.
Imajući u vidu da u našoj zemlji tada nije postojala radio industrija, a ono što je i bilo, uništeno je ratom i okupacijom, Radio-komitet vlade FNRJ (za mlađe: Federativna Narodna Republika Jugoslavija), doneo je odluku da hitno od Radio Beograda, Zagreba, Ljubljane i Sarajeva pozajmi određenu opremu (radio-fonsku stanicu 500w, 54 pojačivača, 179 zvučnika, 100 prijemnika, 2 magnetofona, 2 gramofona, 3 mikrofona itd).
Država je tada pozvala sve radio-amatere da se pridruže ovoj akciji i pomognu u rešavanju ovog zahtevnog zadatka. Već 22. marta, osam dana pre pokretanja akcije, na stotine radio-amatera iz svih krajeva Jugoslavije stiglo je u Zenicu i uz pomoć malog broja stručnih lica, počelo sa umrežavanjem i uspostavljanjem radio-veze u oblastima koja su prikazana na priloženoj mapi. Pored održavanja i popravke opreme, radio-amateri Jugoslavije su tada imali zadatak i da obučavaju nove članove, vode dnevnike veze, ali i čuvaju opremu vrednu preko 10 miliona dinara.
Radio-stanica „Omladinska pruga”, koju su radio-amateri pokrenuli emitovala je 3.364 emisije sa 55.388 minuta programa, a svih 211.000 brigadira, koji su učestvovali u ovoj radnoj akciji, kao i celo rukovodstvo države bilo je zapanjeno rezultatima koje su radio-amateri tada ostvarili.
Sve to je doprinelo da se već naredne godine, tačnije 20. juna 1948, u Beogradu okupe najznačajni predstavnici vlasti (vojske, policije, politike…) i pozdrave Osnivačku skupštinu Saveza radio-amatera Jugoslavije, a koju je država inicirala po hitnom postupku.
Zadivljujuće reči hvale za radio-amatere su tada strujale sa govornice:
„Država će maksimalno da pomogne vaš pokret da zaista postane masovan, jer je ponikao iz narodnih redova, omladine, radničke, studentske, seljačke omladine, željne za nova tehnička znanja, za nauku i kulturu i razvitak ljubavi prema ovoj važnoj naučnoj grani.
Nova Jugoslavija obraća pažnju stručnom uzdizanju radio-amatera koje oni proveravaju u praksi, u radionicama, labaratorijama itd. U tom radu ostvaruje se jedinstvo teorije i prakse. Iz redova radio-amatera mi ćemo imati rukovodioce, inovatore, naučnike potrebne za našu radio-industriju.
Radio-amateri su bili prvi koji su osnovali svoje radne brigade i šalju ih na gradilišta gde se, između ostalog, podiže i radio-industrija. Mi smo krivi što do sada nije došlo među nama do tješnje i čvršće saradnje (ovde se misli na državu i RA).
Naša Armija, Komitet za radio-difuziju, Vlada FNRJ, Ministarstvo pošta, Ministarstvo pomorstva itd, živo su zainteresovani u tome da pomognu razvitak radio-amaterskog pokreta u našoj zemlji.”
Ovo su bile reči Jovana Marinovića, predsednika Komiteta za radio-difuziju FNRJ, a sličan ton su tada imali i ostali predstavnici države, među kojima i Jovan Đurić ispred Armije koji je između ostalog rekao: „Okupljajući najšire narodne slojeve u pokret koji razvija radio-tehniku, telefoniju, telegrafiju i televiziju, vi radio-amateri radite i na vanarmijskom vojnom vaspitavanju omladine i time doprinosite odbrambenoj moći naše zemlje pa u vama vidimo odličnog pomagača i partnera po tim pitanjima.”
Za kraj, moram još samo jednu rečenicu da vam iznesem a koju je izgovorio tada prvi čovek Narodne Tehnike, major Vladislav Ambrožić:
„Nećemo zaboraviti vaš doprinos tokom narodno-oslobodilačkog rata, ali i nakon toga kada ste organizovali i uveli onakve forme rada kakve su potrebne da se ta delatnost može razvijati u našim organizacijama. Vi radite na tehničkom uzdizanju i vaspitanju našeg naroda i zato ste vi, radio-amateri, jedan od najvažnijih stubova Narodne tehnike.”
*Omladinska pruga Šamac-Sarajevo izgrađena je za 8 meseci a na njoj se nalazilo 9 tunela, 17 mostova i 288 skretnica.
