Као једно од најважнијих ставки у организацији изградње Омладинске пруге Шамац – Сарајево у дужини од 240км, 1947. године, јавило се питање радио-везе уз помоћ које би се управљало радовима, решавала хитна питања, информисали омладинци, али и благовремено вршило снабдевање алатом и материјалом.
Имајући у виду да у нашој земљи тада није постојала радио индустрија, а оно што је и било, уништено је ратом и окупацијом, Радио-комитет владе ФНРЈ (за млађе: Федеративна Народна Република Југославија), донео је одлуку да хитно од Радио Београда, Загреба, Лјубљане и Сарајева позајми одређену опрему (радио-фонску станицу 500w, 54 појачивача, 179 звучника, 100 пријемника, 2 магнетофона, 2 грамофона, 3 микрофона итд).
Држава је тада позвала све радио-аматере да се придруже овој акцији и помогну у решавању овог захтевног задатка. Већ 22. марта, осам дана пре покретања акције, на стотине радио-аматера из свих крајева Југославије стигло је у Зеницу и уз помоћ малог броја стручних лица, почело са умрежавањем и успостављањем радио-везе у областима која су приказана на приложеној мапи. Поред одржавања и поправке опреме, радио-аматери Југославије су тада имали задатак и да обучавају нове чланове, воде дневнике везе, али и чувају опрему вредну преко 10 милиона динара.
Радио-станица „Омладинска пруга”, коју су радио-аматери покренули емитовала је 3.364 емисије са 55.388 минута програма, а свих 211.000 бригадира, који су учествовали у овој радној акцији, као и цело руководство државе било је запањено резултатима које су радио-аматери тада остварили.
Све то је допринело да се већ наредне године, тачније 20. јуна 1948, у Београду окупе најзначајни представници власти (војске, полиције, политике…) и поздраве Оснивачку скупштину Савеза радио-аматера Југославије, а коју је држава иницирала по хитном поступку.
Задивљујуће речи хвале за радио-аматере су тада струјале са говорнице:
„Држава ће максимално да помогне ваш покрет да заиста постане масован, јер је поникао из народних редова, омладине, радничке, студентске, сељачке омладине, жељне за нова техничка знања, за науку и културу и развитак љубави према овој важној научној грани.
Нова Југославија обраћа пажњу стручном уздизању радио-аматера које они проверавају у пракси, у радионицама, лабараторијама итд. У том раду остварује се јединство теорије и праксе. Из редова радио-аматера ми ћемо имати руководиоце, иноваторе, научнике потребне за нашу радио-индустрију.
Радио-аматери су били први који су основали своје радне бригаде и шаљу их на градилишта где се, између осталог, подиже и радио-индустрија. Ми смо криви што до сада није дошло међу нама до тјешње и чвршће сарадње (овде се мисли на државу и РА).
Наша Армија, Комитет за радио-дифузију, Влада ФНРЈ, Министарство пошта, Министарство поморства итд, живо су заинтересовани у томе да помогну развитак радио-аматерског покрета у нашој земљи.”
Ово су биле речи Јована Мариновића, председника Комитета за радио-дифузију ФНРЈ, а сличан тон су тада имали и остали представници државе, међу којима и Јован Ђурић испред Армије који је између осталог рекао: „Окупљајући најшире народне слојеве у покрет који развија радио-технику, телефонију, телеграфију и телевизију, ви радио-аматери радите и на ванармијском војном васпитавању омладине и тиме доприносите одбрамбеној моћи наше земље па у вама видимо одличног помагача и партнера по тим питањима.”
За крај, морам још само једну реченицу да вам изнесем а коју је изговорио тада први човек Народне Технике, мајор Владислав Амброжић:
„Нећемо заборавити ваш допринос током народно-ослободилачког рата, али и након тога када сте организовали и увели онакве форме рада какве су потребне да се та делатност може развијати у нашим организацијама. Ви радите на техничком уздизању и васпитању нашег народа и зато сте ви, радио-аматери, један од најважнијих стубова Народне технике.”
*Омладинска пруга Шамац-Сарајево изграђена је за 8 месеци а на њој се налазило 9 тунела, 17 мостова и 288 скретница.
