Bilo mu je milo što „Novosadkinje” prednjače u prečišćavanju srpskog jezika, još milije mu je to što se „za ovo poduzeće sa više strana odziva nađe, te se vidi kako se gospođe čak nadmeću koja će čistije majkinim jezikom govoriti”, a najmilije, Jovanu Jovanoviću Zmaju, negde oko 1863. godine u Novom Sadu, bilo je to što su tamošnje Srpkinje prepoznale da je čišćenje jezika „kopča čistog unutrašnjeg osećanja sa čistom spoljašnjom odećom – čisto srpsko srce sa čisto srpskim zborom, znajući valjda da svemu dobrom što ženskinje podupirati počnu, da je tome već jak temelj položen, da to preduzeće taki lepši vid dobije, većma privlači i primerom snažnije zadobiva, nego mnogi suvoparni, ma i najpraviji muški dokazi i razlaganja, a sve znajući kakvu moć ima nežan ženski zbor da raspali snagu i volju u nama, da pobudu volju k svemu što je lepo i dobro…”.
Zmaj je bio ubeđen da će pomenute lepotice, svojim nežnim oružjem, značajno pomoći u ovoj misiji pa im je zato, iz broja u broj svojih novina Javor, predlagao domaće reči sa kojima mogu zameniti strane (iznosim samo par primera, ali bez obrazloženja koje je ostavljao iza svake reči):
astal – sto
ram – okvir
furuna – peć
bašta – vrt ili perivoj
vizita – poseta
veš – rublje
vešerka – pralja
kavez – krletka
odžak – dimnjak
čaša – (ovde je komentarisao: ”može se upotrebljavati, ali ne treba zaboraviti i našu lepu staru reč – pear”
minđuše – oboce
makaze – nožice
dušek – perina
lokne – vitice
štikla – petica
peškir – ubrus
jastuk – uzglavlje
sirće – ocat
zejtin – ulje
kajmak – skorup
moda – „treba da zadržimo ovu reč kako bi se uvek setili da je nešto strano”
…
