„Цензура филмова, реклама и плаката са гледишта морала, просвете, науке, језика, писменице, уметности, пропаганде, туризма, јавног напретка и безбедности и националних и државних интереса…” било је дефинисано у Правилнику о цензури филмова Министарства просвете Краљевине Југославије, донетог 1932. године.
У овом документу, који је садржао 35 чланова, јасно је било назначено да се „приказивање филмова и осталог материјала неће одобрити када преглед покаже да би то дело штетно дејствовало на добре нарави и јавни морал, или би вређало племенска или верска осећања, или би неповољно утицало на осећања и душу уопште, или би ишло на уштрб јавног поретка и безбедности и сметало угледу народа и државе а нарочито у њеним односима према иностраним државама. Исто тако неће се одобрити приказивање филмова без икакве вредности етичке или естетичке.
Младима испод 18 година не сме се одобрити присуствовање јавним приказивањима и оним филмовима, чије би гледање штетно утицало на њихов морални, духовни или здравствени развитак или би проузроковало код њих сувише појачан рад маште.”
Проверу филмова и осталог пропагандног материјала вршиле су овлашћене цензурне комисије и то у два нивоа, основном и вишем, а све у року од три дана од тражења одобрења. За непридржавање овог прописа казне су биле жестоке, како новчане тако и затворске.
Има још доста интересантних детаља у овом Правилнику везано за пропратне текстове уз филмове, фотографије, разне програме који се јавно изводе, а посебно део за рекламе, у смислу да се водило рачуна да „не узбуђују публику или је доводе у заблуду”.
