„Cenzura filmova, reklama i plakata sa gledišta morala, prosvete, nauke, jezika, pismenice, umetnosti, propagande, turizma, javnog napretka i bezbednosti i nacionalnih i državnih interesa…” bilo je definisano u Pravilniku o cenzuri filmova Ministarstva prosvete Kraljevine Jugoslavije, donetog 1932. godine.
U ovom dokumentu, koji je sadržao 35 članova, jasno je bilo naznačeno da se „prikazivanje filmova i ostalog materijala neće odobriti kada pregled pokaže da bi to delo štetno dejstvovalo na dobre naravi i javni moral, ili bi vređalo plemenska ili verska osećanja, ili bi nepovoljno uticalo na osećanja i dušu uopšte, ili bi išlo na uštrb javnog poretka i bezbednosti i smetalo ugledu naroda i države a naročito u njenim odnosima prema inostranim državama. Isto tako neće se odobriti prikazivanje filmova bez ikakve vrednosti etičke ili estetičke.
Mladima ispod 18 godina ne sme se odobriti prisustvovanje javnim prikazivanjima i onim filmovima, čije bi gledanje štetno uticalo na njihov moralni, duhovni ili zdravstveni razvitak ili bi prouzrokovalo kod njih suviše pojačan rad mašte.”
Proveru filmova i ostalog propagandnog materijala vršile su ovlašćene cenzurne komisije i to u dva nivoa, osnovnom i višem, a sve u roku od tri dana od traženja odobrenja. Za nepridržavanje ovog propisa kazne su bile žestoke, kako novčane tako i zatvorske.
Ima još dosta interesantnih detalja u ovom Pravilniku vezano za propratne tekstove uz filmove, fotografije, razne programe koji se javno izvode, a posebno deo za reklame, u smislu da se vodilo računa da „ne uzbuđuju publiku ili je dovode u zabludu”.
