Професор Сима Лозанић је, 19. јануара 1874. године, испитивао воде у Београду, те је за своју анализу узео савску, дунавску, воду са Чукур чесме као и са Делинске чесме.
Нјегов закључак је био да је вода из Саве најбоља за пиће а имала је следеће карактеристике:
Специфична тежина воде: 1,00024
Стална тела у 1 лит: 0,1915 грам.
Неорганских тела: 0,1784
Органских тела: 0,0131
Натријум-хлорида: 0,00314
Натријум-карбоната: 0,00148
Калцијум-сулфата: 0,00592
Калцијум-карбоната: 0,12011
Магнезијум-карбоната: 0,04441
Силицијум-диоксида: 0,00300
Оксид алуминијума и гвожђа: 0,00200
Е сад, ако је неко од вас стручан да нам појасни и евентуално упореди са данашњом хемијском ситуацијом у водама које пијемо, било би сјајно!
Изволите!
П.С. – Професор Лозанић је у овом научном раду оставио као напомену да је узорак воде из Саве узео „испод војеног магацина а више утока баре у Саву” и још каже да је била мало мутна па је због тога „прво кроз артију процеђена”.
