Неколико сати пре издахнућа, скроз изнемогао, позвао је све колеге лекаре у болници да дођу код њега у собу у последњу визиту. Био је то вечни растанак са својим ђацима и његово последње предавање, фебруара 1888.
Срце му је већ тихо, скоро нечујно и неправилно куцало. Руке су му биле хладне, а усне бледе и једва се мицале. Једино му је још дух био ведар и чио, као у време његове пуне снаге и младости. Соба је била пуна лекара, професора, научника… Многи од њих су клечали око болесничког кревета.
Др Владан Ђорђевић нагнут над њим, ослушкује шапате и покушава сваку реч да пренесе осталим члановима најтужнијег конзилијума. Болесник је цитирао Хуфенланда и Шенлајна, своје учитеље, шапутао је, али као да је говорио са катедре. Тражио је да колеге узму „Статус праесенс” – последњу анамнезу. На овом, несвакидашњем, предавању, причао је о томе како је умро Балзак, те је, скоро нечујно, упитао присутне: „Да ли ми можете гарантовати још три дана живота?” Благи жагор у соби прекинут је његовим речима: „Тело је већ мртво.”
Његов даљи говор био је окићен латинским цитатима, те је подсетио присутне на класичну дијагнозу „Фебрис нервоса версатилис” коју је изнео његов пријатељ, чувени, др Мајнерт. Затим је лагано померио главу на страну, а поглед задржао на његов започети рукопис на латинском језику који се налазио на сточићу поред кревета и тада је изговорио своје последње речи:„Региус хортус ботаницус Белграденсис.” Неколико тренутака затим је издахнуо.
Последњу жељу су му испунили планинари Србије и чланови САНУ, 7. јула 1951, када су његове земне остатке сахранили у ковчегу од Панчићеве оморике у маузолеју на врху Копаоника. Био је то велики слет планинара са 2.000 учесника, који је започео на Студентском тргу у Београду, а окончао на Панчићевом врху.
„Остварујући завет Панчићев, преносимо га да овде вечно почива. Објављујемо и његову поруку упућену српској омладини – Да ће тек дубоким познавањем и проучавањем природе наше земље показати колико воли и поштује своју отаџбину.“
У част ботаничара светског гласа, генијалног зоолога, геолога, минералога, агронома и лекара, од тога дана, највиша тачка Копаоника добила је нови назив – Панчићев врх.
#НестварноАстварно #Лагуна #КњижареДелфи #ДоВиђења
