Los Anđeles, 11. februar 1967, hotel Beverli Hils, negde oko 20.00 časova, iz apartmana broj 101 gost telefonom poziva obližnji restoran:
— Dobro veče, ovde Barton, molim vas jedan sto za večeru, došao bih uskoro sa suprugom.
— Izvinte, gospodine Barton, ali moraćete da sačekate dva sata kako bi se oslobodio sto — mirnim tonom uzvratio je konobar koji se javio na poziv.
Bez ikakvog pozdrava Barton je besno zalupio slušalicu. Nakon nekoliko minuta, ponovo je pozvao isti broj.
— Izvinite, mogu li pričati sa gospodinom Den Tanom? — izustio je kroz zube.
Nedugo zatim…
— Den Tana na vezi izvolite?
— Ovde Ričard Barton — kako ovo izgovori poznati glumac napravi malu pauzu te nastavi — suprug Elizabet Tejlor — opet pauza praćena dubokim uzdahom — zovem vas jer želimo jedan sto za večeru, ali mi ne možemo čekati toliko dugo, dva sata je zaista nečuveno!
— Gospodine Barton, jako bismo voleli da vas ugostimo, ali ako vam je to dugo — sada i Dan Tana pravi malu dramsku pauzu — možda vam više odgovara da sačekate dva puta po sat vremena!
Ričard Barton i Elizabet Tejlor su to veče ostali bez stola u najpopularnijem italijanskom restoranu u Kaliforniji, „Den Tana’s“, smeštenom na Beverli Hilsu, te se čuveni glumac nakon nekoliko dana, gostujući uživo u jednoj emisiji na televiziji, požalio voditelju oko svega toga i prepričao događaj koji je kasnije zbližio Dobrivoja Tanasijevća, alias Den Tana, vlasnika tog kultnog mesta, i porodicu Barton Tejlor.
Den Tana se u Americi oprobao u filmskoj industriji te maestralno izveo uloge različitih likova u više filmova i TV serija, ujedno je bio producent i finansijer u raznim filmskim projektima, a šezdesetih godina prošlog veka je i pokrenuo (doveo) profesionalnu fudbalsku ligu u Ameriku koja i danas postoji, međutim, treće F koje ga možda najupečatljivije etiketira (pored Filma i Fudbala) je Food – ugostiteljstvo!
Biti više decenija na prvom mestu Top liste najboljih italijanskih restorana u Americi, i to sa malim objektom u okviru kog se raspolaže sa samo 64 stolice, koji je bio otvoren isključivo uveče kada je iz još manje kuhinje izlazilo u proseku 220 porcija za noć, uz dva konobara, kuvara i jednog šankera koji su „večno“ radili za omiljenog gazdu, u najmanju ruku je — nestvarno, a stvarno!
Kada je čuveni lanac restorana „The Palm“ došao u LA, u novinskim oglasima su tada kao smernicu isticali da se njihov novi objekat nalazi pored „Dan Tana’s“ restorana. Razne zanimljive događaje unutar i oko samog restorana, kao i o popularnosti Dobrivoja Tanasijevića o kome sam pronašao preko 10.000 novinskih natpisa u Americi od 1956. kada je stigao u „obećanu zemlju“ do danas, veoma je teško prepričati i smestiti ih u jednu ovako kratku objavu.
A kada sam pokretao Srpsku naučnu televiziju i počinjao sa okupljanjem mladih genijalaca, naučnika i umetnika, 2010. godine, i dok su mi mnogi tada govorili da je to čista ludost i utopija – Den Tana je zdušno bio uz mene i podržavao tu ideju, pa čak i danas kada gura svoju devetu deceniju života, nesebično me bodri.
Iako sam ja samo zrno peska u pustinji onih kojima je sve Den Tana pomogao, ipak smatram da s pravom mogu da predložim da mu se pored pomenutih tri F doda i četvrto, možda najplemenitije F – filantrop! Ovu moju tvrdnju je i čuveni Mikaele, glavni kuvar i dugogodišnji menadžer „Dan Tana’s“ restorana, u drugačijem obliku svima potvđivao: „Naš gazda je galantan prema nama čak i kada para nema“.
