Лос Анђелес, 11. фебруар 1967, хотел Беверли Хилс, негде око 20.00 часова, из апартмана број 101 гост телефоном позива оближњи ресторан:
— Добро вече, овде Бартон, молим вас један сто за вечеру, дошао бих ускоро са супругом.
— Извинте, господине Бартон, али мораћете да сачекате два сата како би се ослободио сто — мирним тоном узвратио је конобар који се јавио на позив.
Без икаквог поздрава Бартон је бесно залупио слушалицу. Након неколико минута, поново је позвао исти број.
— Извините, могу ли причати са господином Ден Таном? — изустио је кроз зубе.
Недуго затим…
— Ден Тана на вези изволите?
— Овде Ричард Бартон — како ово изговори познати глумац направи малу паузу те настави — супруг Елизабет Тејлор — опет пауза праћена дубоким уздахом — зовем вас јер желимо један сто за вечеру, али ми не можемо чекати толико дуго, два сата је заиста нечувено!
— Господине Бартон, јако бисмо волели да вас угостимо, али ако вам је то дуго — сада и Дан Тана прави малу драмску паузу — можда вам више одговара да сачекате два пута по сат времена!
Ричард Бартон и Елизабет Тејлор су то вече остали без стола у најпопуларнијем италијанском ресторану у Калифорнији, „Ден Тана’с“, смештеном на Беверли Хилсу, те се чувени глумац након неколико дана, гостујући уживо у једној емисији на телевизији, пожалио водитељу око свега тога и препричао догађај који је касније зближио Добривоја Танасијевћа, алиас Ден Тана, власника тог култног места, и породицу Бартон Тејлор.
Ден Тана се у Америци опробао у филмској индустрији те маестрално извео улоге различитих ликова у више филмова и ТВ серија, уједно је био продуцент и финансијер у разним филмским пројектима, а шездесетих година прошлог века је и покренуо (довео) професионалну фудбалску лигу у Америку која и данас постоји, међутим, треће Ф које га можда најупечатљивије етикетира (поред Филма и Фудбала) је Фоод – угоститељство!
Бити више деценија на првом месту Топ листе најбољих италијанских ресторана у Америци, и то са малим објектом у оквиру ког се располаже са само 64 столице, који је био отворен искључиво увече када је из још мање кухиње излазило у просеку 220 порција за ноћ, уз два конобара, кувара и једног шанкера који су „вечно“ радили за омиљеног газду, у најмању руку је — нестварно, а стварно!
Када је чувени ланац ресторана „Тхе Палм“ дошао у ЛА, у новинским огласима су тада као смерницу истицали да се њихов нови објекат налази поред „Дан Тана’с“ ресторана. Разне занимљиве догађаје унутар и око самог ресторана, као и о популарности Добривоја Танасијевића о коме сам пронашао преко 10.000 новинских натписа у Америци од 1956. када је стигао у „обећану земљу“ до данас, веома је тешко препричати и сместити их у једну овако кратку објаву.
А када сам покретао Српску научну телевизију и почињао са окупљањем младих генијалаца, научника и уметника, 2010. године, и док су ми многи тада говорили да је то чиста лудост и утопија – Ден Тана је здушно био уз мене и подржавао ту идеју, па чак и данас када гура своју девету деценију живота, несебично ме бодри.
Иако сам ја само зрно песка у пустињи оних којима је све Ден Тана помогао, ипак сматрам да с правом могу да предложим да му се поред поменутих три Ф дода и четврто, можда најплеменитије Ф – филантроп! Ову моју тврдњу је и чувени Микаеле, главни кувар и дугогодишњи менаџер „Дан Тана’с“ ресторана, у другачијем облику свима потвђивао: „Наш газда је галантан према нама чак и када пара нема“.