Бечке новине Wienerisches Diarium, 21. јула 1725. године, донеле су вест о појави вампира у селу Кисељеву код Великог Градишта. Тада је први пут у страном дискурсу употребљена српска реч за натприродно биће које је током векова ушла готово у све језике света.
Седам недеља од смрти Петра Благојевића у Кисељеву је умрло још деветоро људи након 24 часа боловања. Сви преминули, пред смрт, тврдили су да их је Благојевић давио у сну, а његова жена је побегла из села након што ју је покојни муж посетио и тражио од ње своје опанке.
Аустријском начелнику градиштанске области Фромбалду јавили су се узнемирени сељаци из Кисељева и околине са тврдњом да је покојни Благојевић постао вампир и тражили од њега да му се гроб отвори како би био уништен и спречен да даље убија.
Фромбалд је, иако скептичан према причи, заједно са сељацима и свештеником присуствовао отварању гроба Петра Благојевића.
Тело је имало све карктеристике које су тадашњи Срби приписивали вампирима, 40 дана након смрти је било нераспаднуто, нокти и коса порасли, а у угловима усана се налазила свежа крв за коју су сељаци тврдили да припада људима који су преминули након Благојевићеве „посете“.
Пошто су се уверили да је покојник заиста „вампир“, сељаци су му проболи срце колцем, а након тога тело спалили у пепео. Фромбалд је сумњао да се заиста радило о злодуху и одговорност за есхумацију и паљење покојника пребацвивао је „на страхом обузету руљу“.
Шест година након спаљивања у Павловом крају дошло је до 17 сумњивих смртних случајева жена, деце… Последња од преминулих тврдила је да ју је један од умрлих давио у сну а прва преминула пред смрт је причала да је јела месо говечета коме је као вампир Павле сисао крв.
Аустријска упрва оформила је хитно стручну комисију у чијем су саставу били поручници Бутенер и Ј. Х. фон Линденфелс, два војна лекара, Исак Зигел и Јохан Фридрих Баумгертнер, као и један свештеник. Комисија је есхумирла наводне жртве вампира и саме вампире.
Тринаест од 17 мртвих тела, изгледало је као да нису трулила, а коса и нокти као да су порасли. Лица су била румена и надувена. Доказ о наводном вампиризму била је свежа крв на њиховим уснама, па је комисија наредила да се лешеви обезглаве, а након тога спале.
Међутим, Марија Терезија је, 1755. године, забранила ископавање, обезглављивање и спаљивање мртвака а све након извештаја свог верног лекара:
Герард фон Свитен, у свом извештају, рационално и медицински јој је објаснио узроке изгледа тела наводних вампира, доказујући да се ради о природном процесу. Сматрао је да је страх од вампиризма био епидемија, а да је узрок био незнање и примитивно размишљање надахнуто народним причама, а свој извештај је закључио реченицом: Где има образовања нема вампира!
