Био је првак Југославије, виртуоз без школе, најбољи угоститељ, власник кафане „Три листа дувана”!
Када је свирао у лондонском хотелу „Ројал”, 1932, тамошња радио-станица је преносила уживо тај наступ, у Паризу се тражила карта више, а титулу првака Југославије није испуштао из руку десетак година. Етнографски музеј је снимио плочу са његовим песмама, а уметничко одељење Министарства просвете му издало јединствен документ – дозволу, да може широм државе да приређује уметничке вечери свирајући народни инструмент – хармонику.
Директор Музичке школе у Београду Јован Зорко, чувени композитори Коста Манојловић и Петар Крстић забележили су следеће: „Штета што овакве способности нису прошле кроз школу да добију и стручно образовање, али је баш утолико чудније како је овај шумадијски сељак могао да уђе у душу нашег народа и да кроз свој инструмент пружи праву уметност. Он заслужује дивљење.”
Велико је питање да ли је био бољи хармоникаш или угоститељ, јер је његова кафана „Три листа дувана” годинама била најпосећенији угоститељски објекат у Београду – јединствено место у коме је лично газда забављао госте нестварно свирајући хармонику.
РАДОМИР РАДЕ ШАМОВАЦ из села Драгобраћа код Крагујевца!
