Nikola Čupić – najmlađi srpski zadužbinar

Nikola Čupić (1834-1870), unuk čuvenog vojvode iz Prvog srpskog ustanka, Stojana Čupića (Zmaja od Noćaja), školovao se u Artiljerijskoj školi u Beogradu i dobio čin kapetana. Izuzetno je cenio kneza Mihaila Obrenovića, te maštao o konačnom oslobađanju od Turaka. Bio je vrlo inteligentan, vredan i imućan, ali krhog zdravlja te je oboleo od tuberkuloze koja ga je mučila sve do 36. godine kada je po preporuci lekara otišao u Alžir na lečenje gde je nekoliko dana pred smrt, jednom prijatelju u Srbiji, napisao pismo:

„Čas je tu. Mreti se mora. Leka mi nema. Da se kući vratim, ah srpsko sunce, srpska zemljo… Hitam da napravim raspoloženje mojim imanjem dok još ovo malo duše u meni traje. Kad ne bih sreće da, kao što moji stari, budem od koristi svojoj otadžbini na bojnom polju, sa sabljom u ruci, za šta se uvek spremah… Ostaviću sve svoje imanje na prosvetne celji te da na ovom polju bar svojoj zemlji pomognem. I prosveta je oštra kao bojni mač. I ona može da pognjavi Turke i osveti Kosovo. Vama amanet da se ovo izvrši. Ah slatka i draga Srbijo!“

Kao najmlađi srpski zadužbinar, celokupni svoj imetak u visini od 6.000 dukata, zaveštao je za „izdavanje naučnih i moralnih dela“. „Čupićeva zadužbina“ je 1875. počela sa radom i kontinuirano decenijama, a sve uz nadzor umnih rodoljuba koji su svojim zalaganjem i domaćinskim rukovođenjem uvećavali taj kapital, pomagala izdavanje naučnih i kulturnih dela iz srpske istorije i geografije.

Nova vlast, odmah nakon Drugog svetskog rata, rešenjem Saveta za prosvetu, nauku i kulturu Vlade NR Srbije, praktično ukida „Čupićevu zadužbinu“ i od tada ona više ne postoji.