За сада имамо само једну Земљу, а тренутно црпимо природу 1,75 пута брже него што њен екосистем може да се регенерише. Еколошки проблем је постао круцијалан и неминован за сваки даљи напредак у науци и технологији. Једна од највећих препрека у решавању тог проблема јесте свакако и слабо развијена еколошка свест становника наше планете. Човечанство се суочава са катастрофалном еколошком ситуацијом. Крајње време је да се укључи глобални ЕкоАларм на Месецу (Moon EcoAlarm) – идеја коју сам предложио Европској свемирској агенцији (ЕСА), а они исту објавили на свом званичном сајту.
Moon EcoAlarm је зелени ласер који би могао да допре до Земље и буде видљив у пречнику од више стотина километара, а да бисмо добили ефекат блинкања он би се по задатом алгоритму померао и „обасјавао“ делове планете Земље тако да би на сваки предео светлост стизала периодично у секундама те би се посматрачу чинило да зелена „лампица“ блинка. Гледано са Земље, видела би се само та зелена „лампица“ и то у тренутку када се човек загледа у Месец, а свакако по ведрој ноћи. Овај ласерски зрак би се могао користити и за разна друга истраживања у области квантне науке, преноса енергије, информација и осталих мерења. Такође, брзина померања ласера (осећај убрзања блинкања) могао би се мењати у зависности од нивоа загађења на Земљи (сада је угљен дисокисд на 415 ppm, а нека неписана граница је 400).
Мисија ЕСА је да доноси корист грађанима Eвропе и света, па би ово био свеопште значајан и надасве користан пројекат, јер не само да би константно подсећао целокупну светску јавност на најважнији проблем са којим се сусрећемо (загађење планете Земље) већ би и симболично сигнализирао да је човек присутан на Месецу. Између осталог, била би то и зелена „лампица“ која би мотивисала људе, посебно наше најмлађе, да размишљају о свемиру, истражују, шире своје знање, креативно размишљају и можда поправе оно што смо ми покварили.
Европска свемирска агенција (ЕСА) је идеју Moon EcoAlarm, након јавног увида, званично проследила у поступак стручне евалуације (оцењивања), а свакако да је и то већ значајан успех, јер је то јасан знак да је замисао привукла пажњу светске стручне јавности, те иако су мале шансе да у овом кругу буде одабрана за реализацију, са екипом врсних стручњака из разних научних области које сам позвао у помоћ, као што су др Ненад Јовичић, ванредни професор електронике на ЕТФ-у Универзитета у Београду; др Александар Крмпот, виши научни сарадник у Центру за фотонику – Института за физику у Београду, уз савете проф. др Миливоја Ивковића, научног саветника и руководиоца лабораторије за спектроскопију плазме и ласере на Институту за физику у Београду, као и многих других истраживача и филозофа, наставићемо да још боље и прецизније обликујемо ову идеју, решимо неке техничке недостатке и будемо спремни за наш тренутак.
