Неки Стеван Миљковић, државни саветник, почетком XIX века, имао је велики плац у Београду на углу данашње Мекензијеве и Цара Николаја II улице. На врху тог имања, које је лежало на падини, био је један велики дуд испод ког се налазио „танак“ извор воде.
Вода која се сливала низ плац правила је велику бару обраслу шеваром где су београдски ловци долазили у лов на дивље патке. Због малог капацитета извора, народ је поставио стублину – буре без дна – у ком се сакупљала вода коју су касније лакше посудама вадили. Та направа се у народу називала чубура по чему је и цео крај око тог извора добио име.
Иначе, Чубура је један од ретких крајева Београда према чијем називу је једна београдска улица, 1888. године, добила име.
Pocetkom 19-og veka imamo Prvi i Drugi srpski ustanak, a Vi pominjete izvesnog Stevana Miljkovica kao drzavnog savetnika. Da nije u pitanju ipak pocetak 20-og veka, i da li je Stevan Miljkovic zaduzbinar zgrade u Molerovoj ulici br.9? Negde sam naisao da se Molerova 9 spominje i kao sastajaliste srpskih intelektualaca izmedju dva rata poput Milosa Crnjanskog, Isidore Sekulic… Voleo bih nesto vise da saznam o tome jer su moji izmedju dva rata sagradili kucu pored – Molerova 7, ali sada nemam nikog od mojih starih da ih to pitam. Hvala u napred.
Izvinjavam se gospodine tek sada sam primetio Vašu poruku, nekako mi je promakla. Na žalost nemam dodatnih informacija o Stevanu Miljkoviću sem ovoga što sam izneo. Ukoliko naletim na još neku priču o njemi ili podatak rado ću isti podeliti sa Vama. Veliki pozdrav i hvala puno!