Михаило Петровић – Мика Алас је почетком 20. века боравио у Русији где је на позив тамошњих математичара одржао неколико предавања и био врло срдачно угошћен. Упитан од стране својих домаћина за још неку жељу приликом обиласка Петрограда Мика као из топа рече да би јако волео да упозна неке руске аласе. Домаћини се зачудише оваквом захтеву, али се убрзо растрчаше по околним местима тражећи најбоље рибаре.
Када их је упознао и пробао њихову спремљену димњену рибу, Мика је остао затечен новим, јединственим укусом, те је одмах покушао са њима да се објасни око тога, али како аласи нису знали стране језике, а Мика слабо говорио руски, никако нису могли да се споразумеју око врсте дрвета са којим диме рибу, а да она на крају не буде пресушена већ остаје сочна као нигде другде! Верујући да узрок томе лежи искључиво у природи дрвета, Мика Алас узима од њих две повеће цепанице, пакује их у кофер, те тако са необичним пртљагом креће назад за Србију.
Међутим, није све текло по плану. Цариници су на свим граничним прелазима остајали у чуду због несвакидашњег садржаја Микине торбе, па су сатима претресали и све остале путнике, упорно сумњајући у објашњење нашег пустолова. Оправдано, сматрали су да је у питању неко тајанствено кријумчарење! Упркос свему Мика Алас је некако успео да их разувери и толико жељене цепанице донесе у Београд.
Bio je orginalan.