• Аутор
  • Сарадња
  • Контакт
No Result
View All Result
Ћир | Lat
НЕСТВАРНО, А СТВАРНО
  • HOME
  • ЈУНАЦИ И ЈУНАКИЊЕ
  • ДОБРОТВОРИ
  • НАШЕ ДРУШТВО
  • НЕПОЗНАТО О ПОЗНАТИМА
  • ВЕСЕЛЕ ЦРТИЦЕ
  • ПРИЧЕ ИЗ МОГ ЖИВОТА
  • HOME
  • ЈУНАЦИ И ЈУНАКИЊЕ
  • ДОБРОТВОРИ
  • НАШЕ ДРУШТВО
  • НЕПОЗНАТО О ПОЗНАТИМА
  • ВЕСЕЛЕ ЦРТИЦЕ
  • ПРИЧЕ ИЗ МОГ ЖИВОТА
No Result
View All Result
НЕСТВАРНО,
А СТВАРНО
Ћир | Lat
Home ПРИЧЕ ИЗ МОГ ЖИВОТА

Умро је само онај ко је заборављен

04/05/2020
2 min read
47
Умро је само онај ко је заборављен

dav

2.2k
SHARES
12.9k
VIEWS
Share on FacebookTvituj

При сваком одласку на Топчидерско гробље обиђем и место где почива др Арчибалд Рајс, које је, врло често, било очишћено и сређено, те сам био у мистерији око тога. Али, када сам једном приликом срео старију госпођу како уређује његов вечни дом, одлучио сам да приђем и упознам се са њом, и нисам погрешио.

Она се зове Драгица и више од тридесет година, са пуно елана, али и стрпљења, брине, не само о гробном месту др Рајса већ и о гробним местима многих других великана. Изненадила ме је својим познавањем историје, па ми је „час”, од два сата, пролетео као два минута.

„Ево погледајте, овде леже Нада и Иван Фавра, као и Димитрије Серж Фавра, а од 2010. године и његова супруга, коју сам добро познавала, Јола Фавра, рођена као Славка Гачић…Почистим мало, средим, када год могу дођем обиђем, трудим се да гробна места ових људи буду видљива, да не падну у заборав…” прича ми врло смирено и сталожено док рукама чупка травицу око споменика.
„Знате, многи дођу и прођу, али не знају да на овом гробљу леже знамените личности, ево дођите да вам покажем…”

Води ме двадесетак метара даље, до малог споменика, односно само мермерног крста који стоји ниско на гробном месту као да је хумка, без гранитне плоче, бисте или сличних обележја.
„Малопре сам уредила, погледајте ту скромност и једноставност. Да ли знате коју је последњу жељу Исидора Секулић оставила овима у САНУ?” На то се мало збуних, нисам очекивао питање, али признадох да не знам…
„Тражила је да се њен леш завије у чаршав и положи у најпростији чамов сандук, те спусти у сиротињску раку, по реду који долази на гробљу. Без икакве церемоније, говора и венаца, без новинских чланака. Да свештеник очита молитву и то је то.”
И стварно, када погледате место гле лежи Исидора Секулић…то је то.

„Да ли знате да је на овом гробљу и биста Лазара Пантелића, али он није сахрањен овде…” Опет збуњен, размишљам у себи, не знам ко је Лазар Пантелић и таман када сам хтео да је питам, Драгица ме већ доведе до ње, те видех и сам…
„Замислите, он је имао дозволу да напусти Крагујевац, кренуо послом у цик зоре за Београд, али када је видео да се нешто чудно дешава у граду, окренуо се и вратио у гимназију и до краја остао са својим ђацима. Е, какви су то људи били…” Ћутим замишљено, слушам је пажљиво и док сам направио фотографију она ме већ позива са другог краја гробља.

„Дођите да видите јунака који је други у Србији постао војвода, одликовали су га и Срби и Аустријанци и Турци…” Прилазим, гледам највиши спомених који сам икада видео на гробљима, има сигуно десет метара, слова на њему су бледа, једва се назиру. Нагињем се да прочитам, а госпођа Драгица ми помаже:
„Војвода Стеван Книћанин, сахрањен је 1855. Био је најхрабрији ратник код кнеза Александра Карађорђевића, по њему се и једно место у Војводини зове. Ту лежи и његов син Андрија. Ви сте млад човек, али вероватно сте чули за ону песму о њему: Фала теби Книћанине Стево, што отера Киша са Мориша…”

Поново јој признајем да нисам, али обећавам да ћу све проучити о њему. И тако, док некако покушавам да се оправдам, Драгица је већ испред мене и маше ми да дођем…
„Жанка је тражила да сандук са њеним телом буде на воловским колима и да је тако довезу до раке.” Гледам споменик и замишљам ту сцену.
„Е, шта је она све преживела. Комунисти су је осудили да чисти улице, замислите, Жанка Стокић да чисти улице. Умрла је, јадна, одмах после тога, а причали су ми да је хиљаде људи дошло на сахрану, знате, на коленима су били док је сахрањивана…овај споменик јој је подигла кућна помоћница Магда којој је оставила неку малу заоставштину.” Слушајући је пажњу ми привлачи баш тај текст на споменику: „Својој племенитој газдарици Жанки подиже овај споменик благодарна Магда.”

И тако, од гроба до гроба, од приче до приче, професорка математике у пензији, нестварана госпођа Драгица са Видиковца која не дозвољава да мртви умру, јер умро је само онај ко је заборављен.

  • bdr
  • dav
  • bdr
  • bty
  • sdr
Next Post
Патак међу гускама

Патак међу гускама

Comments 47

  1. Dusanka Delic says:
    12 месеци ago

    Zovem se Dušanka Delic, profesor stranih jezika u penziji, zivim na Novom Beogradu.
    Dragica , Draga iz milja , iz djetinjstva , je moja rodjaka Enciklopedija, najskromnije stvorenje u nasoj porodici. Ona mi je odavno otkrila sve divne , navedene , licnosti. Hvala Vam sto ste napisali tako lijep clanak, konacno je zasluzila.
    Znam za Vas susret. Mi smo zivjele u Sarajevu .. i tada je , u Gimnaziji , bolje znala istoriju od Profesora. A danas , ona je vodic svima nama .. u galerijama , na koncertima , u Kinoteci .. a tek kako poznaje ostala groblja , nase i svjetske operske velikane.. ja kao rodjaka se uvijek divim njenom profilu..
    Hvala Vam mnogo , od srca..
    Ovo je za mene veliko otkrice , plemenite prirode.
    Budite blagosloveni
    Rusi kazu “ CISTIMA JE SVE CISTO“

    Одговори
    • Živojin Žika Petrović says:
      12 месеци ago

      Poštovana gospođo Delić, hvala Vam puno na ovom komentaru koji me jako obradovao! Molim Vas da pozdravite gospođu Dragicu i prenesete joj moju želju za ponovnim susretom sa njom kada se za tako nešto bude ukazala prilika. Srdačan pozdrav i hvala!

      Одговори
  2. Dusanka Delic says:
    12 месеци ago

    Gospodine dragi, hvala na brzom odgovoru.
    Procitala sam Dragi Vase lijepe rijeci 2 puta.
    Ona je bila srecna kao dijete.
    Hvala jos jednom.
    Kad biste otisli sa nama , jednom , na Novo groblje , na grob naseg dragog prijatelja Vladete Jerotica .. pa da sjednemo kasnije u jednu nasu kafanicu po izlasku sa groblja.. bilo bi nezaboravno.. Hvala unaprijed. Slava Bogu za ovo jutro uoci Djurdjevdana.

    Одговори
    • Živojin Žika Petrović says:
      12 месеци ago

      Može draga gospođo, vrlo rado. Moj mejl je: zika@zika.rs pa kada budete planirali da idete pošaljite mi informaciju. Srdačan pozdrav!

      Одговори
  3. Tijana says:
    12 месеци ago

    Čekamo nove priče posle vaših novih susreta!

    Одговори
    • Živojin Žika Petrović says:
      12 месеци ago

      🙂 Naravno! Hvala Vam! Pozdrav!

      Одговори
      • Milos says:
        12 месеци ago

        Sve pohvale, lep clanak. Drago mi je da sam za vas dvoje cuo. Veliki pozdrav.

        Одговори
        • Živojin Žika Petrović says:
          12 месеци ago

          Hvala puno!

          Одговори
  4. Mirko says:
    12 месеци ago

    Цела прича заједно са коментарима је предивна!
    Ваш нови сусрет морали би забележити камером и објавити! Госпођа је као најлепша школска књига.
    Л.поздрав!

    Одговори
    • Živojin Žika Petrović says:
      12 месеци ago

      Hvala. Slažem se. Pozdrav!

      Одговори
    • Vesna says:
      11 месеци ago

      Podržavam predlog .

      Одговори
  5. Dusica Zivkovic says:
    12 месеци ago

    Postovanja gospodine Petrovicu
    Uzivala Sam u vasem divnom tekstu I odusevljena Sam gospodjom Dragicom.Kamo srece da ih Ima vise!Bilo bi lepo kada bi u saradnji sa gospodjom organizovati turisticke obilaske kao“Velikanima u pohode ili Zaboravljeni velikani“ nije vazno Ali to je malo poznata istorija.Moj interest za Arcibalda Rajsa vezana je za cinjenicu da se za njegovu sahranu pobrinulo Udruzenje rezervnih oficira I ratnika,FIDAQ,ciji je predsednik srpskog ogranka,bio moj pradeda Milan Dj.Radosavljevic,njegov kucni prijatelj.Nikad nisam znala gde je sahranjen Rajs I htela bih da posetim grob.Ja trenutno zivim u Moskvi ali vraticu se jednog dana u Srbiju.Zelela bih da upoznam gospodju Dragicu.Nadam se da cemo biti u kontaktu,posebno ako organizujete nesto interesantno.

    Одговори
    • Živojin Žika Petrović says:
      12 месеци ago

      Poštovana gospođo Živković, hvala Vam na javljaju i lepim rečima! Budite slobodni da me kontaktirate kada budete dolazili u Srbiju pa ćemo sve da se dogovorimo i organizujemo. Srdačan pozdrav iz Beograda!

      Одговори
  6. Ивана says:
    12 месеци ago

    Заиста предиван текст. Колико је великих људи међу нама, непознатих,светих због којих сунце сија. У овим тешким временима даровали сте нам мало радости. Хвала вам пуно!

    Одговори
    • Živojin Žika Petrović says:
      12 месеци ago

      Hvala vama na komentaru!

      Одговори
  7. Djura Grcic says:
    12 месеци ago

    Ziko, kandidovacemo te za ministra kulture, takvi rodoljubi treba da budu na takvim funkcijama.

    Одговори
    • Živojin Žika Petrović says:
      12 месеци ago

      🙂 Nemojte molim vas, nisam na tom nivou…

      Одговори
      • TIJANA says:
        11 месеци ago

        HVALA BOGU DA NISTE NA NIVOU DOSADASNJIH MINISTARA. SLAZEM SE SA G. GRCICEM

        Одговори
  8. Иван Пантелић says:
    12 месеци ago

    Док чекам славу св.Ђорђа,коју ми је предала мајкица Мира,жена мог деде Лазара Лазице Пантелића,оца мог оца Акександра,стигао ми је на мејл овај чланак од Јевђе Јевђевића.Бог је СВЕДОБАР,и чува народ свој.И јавља се ,на несазнајне начине и преко нета.Јесте да ме је дирнуо до суза,али хвала на нади и уверењу које овим све више утврђује,у долазак Христа

    Одговори
  9. Ivan Pantelić says:
    12 месеци ago

    Мој син,који се родио на Божић,и носи прадедино име и презиме,дар је од Бога.Као што на деду Лазара учим ђаке Катихизису.Треба само истрпети пролазну злобу овог света,и Бог је ту Његовим јављањима.Као преко овог чланка,за мене вреднијег од свега.

    Одговори
  10. Zorana Čarkić says:
    12 месеци ago

    Divan članak. Prelijepe priče i sjećanja, Kako je Bog veliki , najbolje se vidi u komentarima koji su uslijedili. Hvala

    Одговори
  11. Milica says:
    12 месеци ago

    Prelepo, ovo me samo podseti koliko je blsgosloveno imati sve te velikane u našoj istoriji, kao i ljude koji je dobro poznaju.Hvala Vam!

    Одговори
  12. Marko Djordjevic says:
    12 месеци ago

    Postovanje za vas godpodine Popovicu, takodje puno pozdrava i podrska za gospodju Dragicu na njenoj dobroti, ljubavi i cistom duhu. E sada, ljude kao sto ste vi bog namerno spaja. Po gore navedenim komentarima, saznajemo da je gospodja Dragica enciklopedija srpske istorije i svi se radujemo vasem buducem susretu.
    Prenesite joj pozdrave i neka je bog cuva. Pozdrav iz Frankfurta

    Одговори
    • Marko Djordjevic says:
      12 месеци ago

      Postovanje za vas godpodine Petrovicu, takodje puno pozdrava i podrska za gospodju Dragicu na njenoj dobroti, ljubavi i cistom duhu. E sada, ljude kao sto ste vi bog namerno spaja. Po gore navedenim komentarima, saznajemo da je gospodja Dragica enciklopedija srpske istorije i svi se radujemo vasem buducem susretu.
      Prenesite joj pozdrave i neka je bog cuva. Pozdrav iz Frankfurta

      Одговори
    • Živojin Žika Petrović says:
      12 месеци ago

      Poštovani gospodine Đorđeviću, hvala vam najlepše na javljanju i lepim rečima. Svakako da ću sve pozdrave upućene Dragici preneti, a veoma se radujem što se toliko ljudi javilo i pročitalo njenu priču. Srdačno vas pozdravljam iz prestonice Srbije!

      Одговори
  13. Milena Guthoff Jazavac says:
    12 месеци ago

    Postovani svi ovde spomenuti u clanku.
    Klanjam se do zemlje.💖
    Hvala na clanku💖

    Одговори
  14. Dragan says:
    12 месеци ago

    Divna prica. Divni ljudi. Divni komentari i vracanje vere da nismo nestali kao narod. Dok je svih vas ovakvih zivece nam i Srbija. Sloga Svih Srba Sveta!

    Одговори
  15. Славица says:
    12 месеци ago

    Ето најзад прочитах нешто лепо, дирљиво и племенито. Од срца хвала.

    Одговори
  16. Milan Paunović says:
    11 месеци ago

    Lazar Pantelić, veliki čovek, kao i svi iz teksta. Uvek, kada čitam ovakve priče, pomislim kako, nažalost, nismo vredni svojih predaka, ljudi koji su gradili ovu zemlju, vrlo često svojim mukama i uzetim životom. Hvala na ovom tekstu

    Одговори
  17. Aleksandra says:
    11 месеци ago

    Konacno u moru raznih gluposti koje citamo jedan kvalitetan novinarski tekst i prica, svako dobro

    Одговори
  18. Angela Bugarski says:
    11 месеци ago

    Boze kako je to divno čuti da postoje osobe tako divne kao Dragica, to je predivno da ona vodi računa o našim velikanima da nepadnu u zaborav, i ja sam morala da čitam na Google o ovim ljudima jer nisam čula o njima do sad, vama Žiko hvala na objavi jer bez vas mi niko nebih znao za ovo, hvala vam još jednon

    Одговори
    • Živojin Žika Petrović says:
      11 месеци ago

      Hvala vama na čitanju i komentaru! Srdačan pozdrav!

      Одговори
  19. Vulin M. says:
    11 месеци ago

    Pridruzujem se svim ovim divnim komentarima,a zelim samo da zamolim pisca ovog predivnog clanka,da ako je u mogucnosti da sve te zaboravljene podatke zabelezi i ostavi novim pokolenjima.Ima uvek takvih koji citaju prave stvari.Hvala i postovanje.

    Одговори
    • Živojin Žika Petrović says:
      11 месеци ago

      Hvala gospodine. Srdačno Vas pozdravljam!

      Одговори
  20. Радовановић Радиша says:
    11 месеци ago

    Хвала на предивном и поучном опису тексту.Поздрав из Крагујевца

    Одговори
    • Draginja says:
      11 месеци ago

      Divni ljudi, junaci ovog priloga.Divni ljudi koji citaju i komentari.Svima veliko hvala

      Одговори
  21. Zdravka says:
    11 месеци ago

    Kako je lepo saznanje da jos postoje ljudi kao sto ste Vi gospodine i gospodja Dragica!Zasto za Vas nema mesta nana naslovnim stranama da nama i nasoj deci budete primer.Divan clanak koji budi najdublje emocije i podseca nas na vrednosti koje nikada ne smejubitizaboravljene.Hvala jos jednom na ovom casu istorije!

    Одговори
    • Živojin Žika Petrović says:
      11 месеци ago

      Hvala Vam gospođo! Srdačan pozdrav!

      Одговори
  22. Rade says:
    11 месеци ago

    Hvala na divnom tekstu i komentarima. Dostojanstveno, kakva i jeste Srbija!
    Rade

    Одговори
  23. Branka says:
    11 месеци ago

    Koliko ljubavi i poštovanja ima u ovoj prepisci ljudi koji se međusobno ne poznaju!
    Bogu hvala što postojite i dajete nadu.

    Одговори
  24. Nebojša Zorić-Ćiro says:
    11 месеци ago

    Čitao sam i pitao se, kakvi smo mi to ljudi,kad ne možemo da odživimo pošteno jedan kratki ljudski život u miru slozi i blagostanju,pa da na greškama naših predaka učimo a na njihove uspjehe pamtimo i da se sa njima prinosimo.
    Hvala na ovoj prelijepoj priči o ljudima i njihovim ćudima,da pamte,pa kroz svoje pamćenje čuvaju uspomenu na naše pretke,svako dobro!

    Одговори
  25. Avril McKenzie says:
    11 месеци ago

    This was a beautiful article
    Thank you so much
    Greetings and best wishes

    Одговори
  26. Kenija Lea says:
    11 месеци ago

    Hvala !
    Hvala gospođi Dragici i Hvala Vam što ste napisali ovaj tekst pun dobrote, znanja, istine i ljubavi.
    Sve najbolje.

    Одговори
  27. Nana Kirin says:
    9 месеци ago

    Divno kad jutro počne nečim čistim…tako se ja osećam kad čitam vaše tekstove. Hvala 🙂

    Одговори
    • Živojin Žika Petrović says:
      9 месеци ago

      Divno je kada mi jutro počne ovakvim komentarom… 🙂 Hvala Vam!

      Одговори
  28. Vaske says:
    4 месеца ago

    Divan tekst svaka čast! Gledao sam emisiju na tv trezor RTS-ov kanal gde je govorio Dimitrije Favra pa sam tražeći njega nabasao na ovaj dragulj Od teksta, valjalo bi sve ostale priče pribeležiti.

    Одговори
    • Živojin Žika Petrović says:
      4 месеца ago

      Hvala Vam puno i srdačan pozdrav!

      Одговори

Оставите одговор Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Препоручујемо

Журка почиње

Журка почиње

1 година ago

Теразијска чесма у Топчидерском парку

1 година ago

Популарно

  • „Где ја стадох — ти ћеш поћи!”

    „Где ја стадох — ти ћеш поћи!”

    0 shares
    Share 0 Tweet 0
  • Умро је само онај ко је заборављен

    2203 shares
    Share 2203 Tweet 0
  • Бранко Лаловић – човек који је био најближи Сунцу

    0 shares
    Share 0 Tweet 0
  • „Много ‘тео, много започео…”

    0 shares
    Share 0 Tweet 0
  • Психолошке особине српског народа

    0 shares
    Share 0 Tweet 0

Пратите научни ТВ канал

Mejl lista

Prijavite se na našu mejl listu.

Prijava

Категорије

  • ВЕСЕЛЕ ЦРТИЦЕ
  • ДОБРОТВОРИ
  • ЈУНАЦИ И ЈУНАКИЊЕ
  • НАЈНОВИЈЕ
  • НАШЕ ДРУШТВО
  • НЕПОЗНАТО О ПОЗНАТИМА
  • НЕСТВАРНО
  • ПРИЧЕ ИЗ МОГ ЖИВОТА

Линкови

Народна библиотека Србије

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”

Матица српска

Архив Србије

Историјски архив Београда

Библиотека града Београда

Архив Југославије

Архив Војводине

 

Укратко о аутору

Nestvarno, a stvarno

Живојин Петровић је страствени сакупљач историјских цртица, а марљивим истраживањем докопао се очаравајућих података и пренео нам их не би ли се спасиле из чељусти заборава.

No Result
View All Result
  • Home
  • ЈУНАЦИ И ЈУНАКИЊЕ
  • ДОБРОТВОРИ
  • НАШЕ ДРУШТВО
  • НЕПОЗНАТО О ПОЗНАТИМА
  • ВЕСЕЛЕ ЦРТИЦЕ
  • ПРИЧЕ ИЗ МОГ ЖИВОТА
  • Аутор
  • Сарадња
  • Контакт

© 2021 JNews - Premium WordPress news & magazine theme by Jegtheme.