• Autor
  • Saradnja
  • Kontakt
No Result
View All Result
Ћир | Lat
NESTVARNO, A STVARNO
  • HOME
  • JUNACI I JUNAKINJE
  • DOBROTVORI
  • NAŠE DRUŠTVO
  • NEPOZNATO O POZNATIMA
  • VESELE CRTICE
  • PRIČE IZ MOG ŽIVOTA
  • HOME
  • JUNACI I JUNAKINJE
  • DOBROTVORI
  • NAŠE DRUŠTVO
  • NEPOZNATO O POZNATIMA
  • VESELE CRTICE
  • PRIČE IZ MOG ŽIVOTA
No Result
View All Result
NESTVARNO,
A STVARNO
Ћир | Lat
Home PRIČE IZ MOG ŽIVOTA

Umro je samo onaj ko je zaboravljen

04/05/2020
Reading Time: 2 mins read
48
Umro je samo onaj ko je zaboravljen

dav

2.2k
SHARES
14.1k
VIEWS
Share on FacebookTvituj

Pri svakom odlasku na Topčidersko groblje obiđem i mesto gde počiva dr Arčibald Rajs, koje je, vrlo često, bilo očišćeno i sređeno, te sam bio u misteriji oko toga. Ali, kada sam jednom prilikom sreo stariju gospođu kako uređuje njegov večni dom, odlučio sam da priđem i upoznam se sa njom, i nisam pogrešio.

Ona se zove Dragica i više od trideset godina, sa puno elana, ali i strpljenja, brine, ne samo o grobnom mestu dr Rajsa već i o grobnim mestima mnogih drugih velikana. Iznenadila me je svojim poznavanjem istorije, pa mi je „čas”, od dva sata, proleteo kao dva minuta.

„Evo pogledajte, ovde leže Nada i Ivan Favra, kao i Dimitrije Serž Favra, a od 2010. godine i njegova supruga, koju sam dobro poznavala, Jola Favra, rođena kao Slavka Gačić…Počistim malo, sredim, kada god mogu dođem obiđem, trudim se da grobna mesta ovih ljudi budu vidljiva, da ne padnu u zaborav…” priča mi vrlo smireno i staloženo dok rukama čupka travicu oko spomenika.
„Znate, mnogi dođu i prođu, ali ne znaju da na ovom groblju leže znamenite ličnosti, evo dođite da vam pokažem…”

Vodi me dvadesetak metara dalje, do malog spomenika, odnosno samo mermernog krsta koji stoji nisko na grobnom mestu kao da je humka, bez granitne ploče, biste ili sličnih obeležja.
„Malopre sam uredila, pogledajte tu skromnost i jednostavnost. Da li znate koju je poslednju želju Isidora Sekulić ostavila ovima u SANU?” Na to se malo zbunih, nisam očekivao pitanje, ali priznadoh da ne znam…
„Tražila je da se njen leš zavije u čaršav i položi u najprostiji čamov sanduk, te spusti u sirotinjsku raku, po redu koji dolazi na groblju. Bez ikakve ceremonije, govora i venaca, bez novinskih članaka. Da sveštenik očita molitvu i to je to.”
I stvarno, kada pogledate mesto gle leži Isidora Sekulić…to je to.

„Da li znate da je na ovom groblju i bista Lazara Pantelića, ali on nije sahranjen ovde…” Opet zbunjen, razmišljam u sebi, ne znam ko je Lazar Pantelić i taman kada sam hteo da je pitam, Dragica me već dovede do nje, te videh i sam…
„Zamislite, on je imao dozvolu da napusti Kragujevac, krenuo poslom u cik zore za Beograd, ali kada je video da se nešto čudno dešava u gradu, okrenuo se i vratio u gimnaziju i do kraja ostao sa svojim đacima. E, kakvi su to ljudi bili…” Ćutim zamišljeno, slušam je pažljivo i dok sam napravio fotografiju ona me već poziva sa drugog kraja groblja.

„Dođite da vidite junaka koji je drugi u Srbiji postao vojvoda, odlikovali su ga i Srbi i Austrijanci i Turci…” Prilazim, gledam najviši spomenih koji sam ikada video na grobljima, ima siguno deset metara, slova na njemu su bleda, jedva se naziru. Naginjem se da pročitam, a gospođa Dragica mi pomaže:
„Vojvoda Stevan Knićanin, sahranjen je 1855. Bio je najhrabriji ratnik kod kneza Aleksandra Karađorđevića, po njemu se i jedno mesto u Vojvodini zove. Tu leži i njegov sin Andrija. Vi ste mlad čovek, ali verovatno ste čuli za onu pesmu o njemu: Fala tebi Knićanine Stevo, što otera Kiša sa Moriša…”

Ponovo joj priznajem da nisam, ali obećavam da ću sve proučiti o njemu. I tako, dok nekako pokušavam da se opravdam, Dragica je već ispred mene i maše mi da dođem…
„Žanka je tražila da sanduk sa njenim telom bude na volovskim kolima i da je tako dovezu do rake.” Gledam spomenik i zamišljam tu scenu.
„E, šta je ona sve preživela. Komunisti su je osudili da čisti ulice, zamislite, Žanka Stokić da čisti ulice. Umrla je, jadna, odmah posle toga, a pričali su mi da je hiljade ljudi došlo na sahranu, znate, na kolenima su bili dok je sahranjivana…ovaj spomenik joj je podigla kućna pomoćnica Magda kojoj je ostavila neku malu zaostavštinu.” Slušajući je pažnju mi privlači baš taj tekst na spomeniku: „Svojoj plemenitoj gazdarici Žanki podiže ovaj spomenik blagodarna Magda.”

I tako, od groba do groba, od priče do priče, profesorka matematike u penziji, nestvarana gospođa Dragica sa Vidikovca koja ne dozvoljava da mrtvi umru, jer umro je samo onaj ko je zaboravljen.

  • bdr
  • dav
  • bdr
  • bty
  • sdr
Next Post
Patak među guskama

Patak među guskama

Comments 48

  1. Dusanka Delic says:
    3 godine ago

    Zovem se Dušanka Delic, profesor stranih jezika u penziji, zivim na Novom Beogradu.
    Dragica , Draga iz milja , iz djetinjstva , je moja rodjaka Enciklopedija, najskromnije stvorenje u nasoj porodici. Ona mi je odavno otkrila sve divne , navedene , licnosti. Hvala Vam sto ste napisali tako lijep clanak, konacno je zasluzila.
    Znam za Vas susret. Mi smo zivjele u Sarajevu .. i tada je , u Gimnaziji , bolje znala istoriju od Profesora. A danas , ona je vodic svima nama .. u galerijama , na koncertima , u Kinoteci .. a tek kako poznaje ostala groblja , nase i svjetske operske velikane.. ja kao rodjaka se uvijek divim njenom profilu..
    Hvala Vam mnogo , od srca..
    Ovo je za mene veliko otkrice , plemenite prirode.
    Budite blagosloveni
    Rusi kazu “ CISTIMA JE SVE CISTO“

    Odgovori
    • Živojin Žika Petrović says:
      3 godine ago

      Poštovana gospođo Delić, hvala Vam puno na ovom komentaru koji me jako obradovao! Molim Vas da pozdravite gospođu Dragicu i prenesete joj moju želju za ponovnim susretom sa njom kada se za tako nešto bude ukazala prilika. Srdačan pozdrav i hvala!

      Odgovori
  2. Dusanka Delic says:
    3 godine ago

    Gospodine dragi, hvala na brzom odgovoru.
    Procitala sam Dragi Vase lijepe rijeci 2 puta.
    Ona je bila srecna kao dijete.
    Hvala jos jednom.
    Kad biste otisli sa nama , jednom , na Novo groblje , na grob naseg dragog prijatelja Vladete Jerotica .. pa da sjednemo kasnije u jednu nasu kafanicu po izlasku sa groblja.. bilo bi nezaboravno.. Hvala unaprijed. Slava Bogu za ovo jutro uoci Djurdjevdana.

    Odgovori
    • Živojin Žika Petrović says:
      3 godine ago

      Može draga gospođo, vrlo rado. Moj mejl je: zika@zika.rs pa kada budete planirali da idete pošaljite mi informaciju. Srdačan pozdrav!

      Odgovori
    • Milan Janković says:
      2 godine ago

      BRAVO,
      LEPA PRIČA…
      DOMAĆINSKA…
      KAKAV SI UISTINU TI.
      HVALA

      Odgovori
  3. Tijana says:
    3 godine ago

    Čekamo nove priče posle vaših novih susreta!

    Odgovori
    • Živojin Žika Petrović says:
      3 godine ago

      🙂 Naravno! Hvala Vam! Pozdrav!

      Odgovori
      • Milos says:
        3 godine ago

        Sve pohvale, lep clanak. Drago mi je da sam za vas dvoje cuo. Veliki pozdrav.

        Odgovori
        • Živojin Žika Petrović says:
          3 godine ago

          Hvala puno!

          Odgovori
  4. Mirko says:
    3 godine ago

    Cela priča zajedno sa komentarima je predivna!
    Vaš novi susret morali bi zabeležiti kamerom i objaviti! Gospođa je kao najlepša školska knjiga.
    L.pozdrav!

    Odgovori
    • Živojin Žika Petrović says:
      3 godine ago

      Hvala. Slažem se. Pozdrav!

      Odgovori
    • Vesna says:
      3 godine ago

      Podržavam predlog .

      Odgovori
  5. Dusica Zivkovic says:
    3 godine ago

    Postovanja gospodine Petrovicu
    Uzivala Sam u vasem divnom tekstu I odusevljena Sam gospodjom Dragicom.Kamo srece da ih Ima vise!Bilo bi lepo kada bi u saradnji sa gospodjom organizovati turisticke obilaske kao“Velikanima u pohode ili Zaboravljeni velikani“ nije vazno Ali to je malo poznata istorija.Moj interest za Arcibalda Rajsa vezana je za cinjenicu da se za njegovu sahranu pobrinulo Udruzenje rezervnih oficira I ratnika,FIDAQ,ciji je predsednik srpskog ogranka,bio moj pradeda Milan Dj.Radosavljevic,njegov kucni prijatelj.Nikad nisam znala gde je sahranjen Rajs I htela bih da posetim grob.Ja trenutno zivim u Moskvi ali vraticu se jednog dana u Srbiju.Zelela bih da upoznam gospodju Dragicu.Nadam se da cemo biti u kontaktu,posebno ako organizujete nesto interesantno.

    Odgovori
    • Živojin Žika Petrović says:
      3 godine ago

      Poštovana gospođo Živković, hvala Vam na javljaju i lepim rečima! Budite slobodni da me kontaktirate kada budete dolazili u Srbiju pa ćemo sve da se dogovorimo i organizujemo. Srdačan pozdrav iz Beograda!

      Odgovori
  6. Ivana says:
    3 godine ago

    Zaista predivan tekst. Koliko je velikih ljudi među nama, nepoznatih,svetih zbog kojih sunce sija. U ovim teškim vremenima darovali ste nam malo radosti. Hvala vam puno!

    Odgovori
    • Živojin Žika Petrović says:
      3 godine ago

      Hvala vama na komentaru!

      Odgovori
  7. Djura Grcic says:
    3 godine ago

    Ziko, kandidovacemo te za ministra kulture, takvi rodoljubi treba da budu na takvim funkcijama.

    Odgovori
    • Živojin Žika Petrović says:
      3 godine ago

      🙂 Nemojte molim vas, nisam na tom nivou…

      Odgovori
      • TIJANA says:
        3 godine ago

        HVALA BOGU DA NISTE NA NIVOU DOSADASNJIH MINISTARA. SLAZEM SE SA G. GRCICEM

        Odgovori
  8. Ivan Pantelić says:
    3 godine ago

    Dok čekam slavu sv.Đorđa,koju mi je predala majkica Mira,žena mog dede Lazara Lazice Pantelića,oca mog oca Akeksandra,stigao mi je na mejl ovaj članak od Jevđe Jevđevića.Bog je SVEDOBAR,i čuva narod svoj.I javlja se ,na nesaznajne načine i preko neta.Jeste da me je dirnuo do suza,ali hvala na nadi i uverenju koje ovim sve više utvrđuje,u dolazak Hrista

    Odgovori
  9. Ivan Pantelić says:
    3 godine ago

    Moj sin,koji se rodio na Božić,i nosi pradedino ime i prezime,dar je od Boga.Kao što na dedu Lazara učim đake Katihizisu.Treba samo istrpeti prolaznu zlobu ovog sveta,i Bog je tu Njegovim javljanjima.Kao preko ovog članka,za mene vrednijeg od svega.

    Odgovori
  10. Zorana Čarkić says:
    3 godine ago

    Divan članak. Prelijepe priče i sjećanja, Kako je Bog veliki , najbolje se vidi u komentarima koji su uslijedili. Hvala

    Odgovori
  11. Milica says:
    3 godine ago

    Prelepo, ovo me samo podseti koliko je blsgosloveno imati sve te velikane u našoj istoriji, kao i ljude koji je dobro poznaju.Hvala Vam!

    Odgovori
  12. Marko Djordjevic says:
    3 godine ago

    Postovanje za vas godpodine Popovicu, takodje puno pozdrava i podrska za gospodju Dragicu na njenoj dobroti, ljubavi i cistom duhu. E sada, ljude kao sto ste vi bog namerno spaja. Po gore navedenim komentarima, saznajemo da je gospodja Dragica enciklopedija srpske istorije i svi se radujemo vasem buducem susretu.
    Prenesite joj pozdrave i neka je bog cuva. Pozdrav iz Frankfurta

    Odgovori
    • Marko Djordjevic says:
      3 godine ago

      Postovanje za vas godpodine Petrovicu, takodje puno pozdrava i podrska za gospodju Dragicu na njenoj dobroti, ljubavi i cistom duhu. E sada, ljude kao sto ste vi bog namerno spaja. Po gore navedenim komentarima, saznajemo da je gospodja Dragica enciklopedija srpske istorije i svi se radujemo vasem buducem susretu.
      Prenesite joj pozdrave i neka je bog cuva. Pozdrav iz Frankfurta

      Odgovori
    • Živojin Žika Petrović says:
      3 godine ago

      Poštovani gospodine Đorđeviću, hvala vam najlepše na javljanju i lepim rečima. Svakako da ću sve pozdrave upućene Dragici preneti, a veoma se radujem što se toliko ljudi javilo i pročitalo njenu priču. Srdačno vas pozdravljam iz prestonice Srbije!

      Odgovori
  13. Milena Guthoff Jazavac says:
    3 godine ago

    Postovani svi ovde spomenuti u clanku.
    Klanjam se do zemlje.💖
    Hvala na clanku💖

    Odgovori
  14. Dragan says:
    3 godine ago

    Divna prica. Divni ljudi. Divni komentari i vracanje vere da nismo nestali kao narod. Dok je svih vas ovakvih zivece nam i Srbija. Sloga Svih Srba Sveta!

    Odgovori
  15. Slavica says:
    3 godine ago

    Eto najzad pročitah nešto lepo, dirljivo i plemenito. Od srca hvala.

    Odgovori
  16. Milan Paunović says:
    3 godine ago

    Lazar Pantelić, veliki čovek, kao i svi iz teksta. Uvek, kada čitam ovakve priče, pomislim kako, nažalost, nismo vredni svojih predaka, ljudi koji su gradili ovu zemlju, vrlo često svojim mukama i uzetim životom. Hvala na ovom tekstu

    Odgovori
  17. Aleksandra says:
    3 godine ago

    Konacno u moru raznih gluposti koje citamo jedan kvalitetan novinarski tekst i prica, svako dobro

    Odgovori
  18. Angela Bugarski says:
    3 godine ago

    Boze kako je to divno čuti da postoje osobe tako divne kao Dragica, to je predivno da ona vodi računa o našim velikanima da nepadnu u zaborav, i ja sam morala da čitam na Google o ovim ljudima jer nisam čula o njima do sad, vama Žiko hvala na objavi jer bez vas mi niko nebih znao za ovo, hvala vam još jednon

    Odgovori
    • Živojin Žika Petrović says:
      3 godine ago

      Hvala vama na čitanju i komentaru! Srdačan pozdrav!

      Odgovori
  19. Vulin M. says:
    3 godine ago

    Pridruzujem se svim ovim divnim komentarima,a zelim samo da zamolim pisca ovog predivnog clanka,da ako je u mogucnosti da sve te zaboravljene podatke zabelezi i ostavi novim pokolenjima.Ima uvek takvih koji citaju prave stvari.Hvala i postovanje.

    Odgovori
    • Živojin Žika Petrović says:
      3 godine ago

      Hvala gospodine. Srdačno Vas pozdravljam!

      Odgovori
  20. Radovanović Radiša says:
    3 godine ago

    Hvala na predivnom i poučnom opisu tekstu.Pozdrav iz Kragujevca

    Odgovori
    • Draginja says:
      3 godine ago

      Divni ljudi, junaci ovog priloga.Divni ljudi koji citaju i komentari.Svima veliko hvala

      Odgovori
  21. Zdravka says:
    3 godine ago

    Kako je lepo saznanje da jos postoje ljudi kao sto ste Vi gospodine i gospodja Dragica!Zasto za Vas nema mesta nana naslovnim stranama da nama i nasoj deci budete primer.Divan clanak koji budi najdublje emocije i podseca nas na vrednosti koje nikada ne smejubitizaboravljene.Hvala jos jednom na ovom casu istorije!

    Odgovori
    • Živojin Žika Petrović says:
      3 godine ago

      Hvala Vam gospođo! Srdačan pozdrav!

      Odgovori
  22. Rade says:
    3 godine ago

    Hvala na divnom tekstu i komentarima. Dostojanstveno, kakva i jeste Srbija!
    Rade

    Odgovori
  23. Branka says:
    3 godine ago

    Koliko ljubavi i poštovanja ima u ovoj prepisci ljudi koji se međusobno ne poznaju!
    Bogu hvala što postojite i dajete nadu.

    Odgovori
  24. Nebojša Zorić-Ćiro says:
    3 godine ago

    Čitao sam i pitao se, kakvi smo mi to ljudi,kad ne možemo da odživimo pošteno jedan kratki ljudski život u miru slozi i blagostanju,pa da na greškama naših predaka učimo a na njihove uspjehe pamtimo i da se sa njima prinosimo.
    Hvala na ovoj prelijepoj priči o ljudima i njihovim ćudima,da pamte,pa kroz svoje pamćenje čuvaju uspomenu na naše pretke,svako dobro!

    Odgovori
  25. Avril McKenzie says:
    3 godine ago

    This was a beautiful article
    Thank you so much
    Greetings and best wishes

    Odgovori
  26. Kenija Lea says:
    3 godine ago

    Hvala !
    Hvala gospođi Dragici i Hvala Vam što ste napisali ovaj tekst pun dobrote, znanja, istine i ljubavi.
    Sve najbolje.

    Odgovori
  27. Nana Kirin says:
    3 godine ago

    Divno kad jutro počne nečim čistim…tako se ja osećam kad čitam vaše tekstove. Hvala 🙂

    Odgovori
    • Živojin Žika Petrović says:
      3 godine ago

      Divno je kada mi jutro počne ovakvim komentarom… 🙂 Hvala Vam!

      Odgovori
  28. Vaske says:
    2 godine ago

    Divan tekst svaka čast! Gledao sam emisiju na tv trezor RTS-ov kanal gde je govorio Dimitrije Favra pa sam tražeći njega nabasao na ovaj dragulj Od teksta, valjalo bi sve ostale priče pribeležiti.

    Odgovori
    • Živojin Žika Petrović says:
      2 godine ago

      Hvala Vam puno i srdačan pozdrav!

      Odgovori

Ostavite odgovor na Ivan Pantelić Odustani od odgovora

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Preporučujemo

„Na Banjici nema pismenih…”

„Na Banjici nema pismenih…”

3 godine ago
Zlatar koji je poklanjao zlato

Zlatar koji je poklanjao zlato

3 godine ago

Popularno

  • „Gde ja stadoh — ti ćeš poći!”

    „Gde ja stadoh — ti ćeš poći!”

    0 shares
    Share 0 Tweet 0
  • „Mnogo ‘teo, mnogo započeo…”

    0 shares
    Share 0 Tweet 0
  • Branko Lalović – čovek koji je spustio Sunce na zemlju

    0 shares
    Share 0 Tweet 0
  • Groba više nema, ali sećanja još uvek ima

    0 shares
    Share 0 Tweet 0
  • Hotel „Srpski kralj”

    0 shares
    Share 0 Tweet 0

Pratite naučni TV kanal

Mejl lista

Prijavite se na našu mejl listu.

Prijava

Kategorije

  • Uncategorized
  • VESELE CRTICE
  • DOBROTVORI
  • JUNACI I JUNAKINJE
  • NAJNOVIJE
  • NAŠE DRUŠTVO
  • NEPOZNATO O POZNATIMA
  • NESTVARNO
  • PRIČE IZ MOG ŽIVOTA

Linkovi

Narodna biblioteka Srbije

Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”

Matica srpska

Arhiv Srbije

Istorijski arhiv Beograda

Biblioteka grada Beograda

Arhiv Jugoslavije

Arhiv Vojvodine

 

Ukratko o autoru

Nestvarno, a stvarno

Živojin Žika Petrović je strastveni sakupljač istorijskih crtica, a marljivim istraživanjem dokopao se očaravajućih podataka i preneo nam ih ne bi li se spasile iz čeljusti zaborava. Više o autoru...

No Result
View All Result
  • Home
  • JUNACI I JUNAKINJE
  • DOBROTVORI
  • NAŠE DRUŠTVO
  • NEPOZNATO O POZNATIMA
  • VESELE CRTICE
  • PRIČE IZ MOG ŽIVOTA
  • Autor
  • Saradnja
  • Kontakt

© 2023 JNews - Premium WordPress news & magazine theme by Jegtheme.