Неколико месеци након што је у бечкој болници умро Бранко Радичевић и сахрањен на тамошњем гробљу, његов отац му је подигао споменик на коме је, уз помоћ Вука Караџића и српске омладине у Бечу, исписао речи из најчувеније његове песме „Ђачки растанак”:
Много ‘тео, много започео,
Час умрли њега је помео.”
Ова слика тог споменика је настала заслугом Мине Караџић која је исту скицирала оловком и послала часопису „Орао” поводом прославе 25 година од смрти – бесмртног Бранка Радичевића,
а о коме је владика Петар ИИ Петровић Нјегош овако певао:
„Пјевче драги, Србе врли!
Искро жива ђачког круга,
Нек Аполо тебе грли,
Нека Орфеј тражи друга.
У вилимском пјеваш колу!
Као славуј у сред луга,
Тебе за род пјесма грли,
Као небо вита дуга.
Ајде роде колу амо!
Да јуначки попјевамо –
Глас нек јечи, нек се чује,
Нек цркају љуте гује!”
