Једна од најудаљенијих кафана од центра Београда била је „Сиберија”, а налазила се на месту данашње зграде Општине Звездара у Булевару Краља Александра. Када је 1892. године пуштен у рад трамвајски саобраћај, преко пута поменуте кафане саграђен је депо (окретница и гаража за трамваје).
Око депоа прво су се насељавали радници запослени у трамвајском саобраћају, а касније и остали Београђани скромнијег материјалног статуса. Тај део Београда је првобитно назван по речи ђерам (Смедеревски ђерам – пут за Смедерево) која је означавала рампу на путу, јер се баш на том месту (данас пијаца Ђерам) налазила трошарина (нека врста наплатне рампе где је држава узимала порез и таксе од трговаца).
Након Првог светског рата становници Ђерма су били припадници различитих друштвених слојева – начелници у пензији, руски генерали, абаџије, новосадски фотографи, али и пиљари из Тетова. Куће су у том крају углавном биле мале и од слабог материјала, а поред трговина нанизаних дуж Смедеревског пута, као и фабрике обуће „Бостон” (данас продавница Нови дом), свако вече одржаван је корзо.
Саобраћајну везу Ђерма са центром града држала је трамвајска пруга Теразије – Ђерам, пуштена у рад 1912. године, а многе тамошње кафане, те весела атмосфера у њима, привлачиле су већи број београдских боема и осталих гостију, па се због тога и говорило: „Ђерам бије Теразије”.
