• Аутор
  • Сарадња
  • Контакт
No Result
View All Result
Ћир | Lat
НЕСТВАРНО, А СТВАРНО
  • HOME
  • ЈУНАЦИ И ЈУНАКИЊЕ
  • ДОБРОТВОРИ
  • НАШЕ ДРУШТВО
  • НЕПОЗНАТО О ПОЗНАТИМА
  • ВЕСЕЛЕ ЦРТИЦЕ
  • ПРИЧЕ ИЗ МОГ ЖИВОТА
  • HOME
  • ЈУНАЦИ И ЈУНАКИЊЕ
  • ДОБРОТВОРИ
  • НАШЕ ДРУШТВО
  • НЕПОЗНАТО О ПОЗНАТИМА
  • ВЕСЕЛЕ ЦРТИЦЕ
  • ПРИЧЕ ИЗ МОГ ЖИВОТА
No Result
View All Result
НЕСТВАРНО,
А СТВАРНО
Ћир | Lat
Home ДОБРОТВОРИ

Ана и Кузман Рацковић

19/01/2020
1 min read
0
Ана и Кузман Рацковић
127
VIEWS
Share on FacebookTvituj

Ана, супруга Кузмана Рацковића*, увидевши како мајке поступају са децом, дође до закључка да „наш народ све донде у моралном и материјалном погледу напредовати неће, док не узима добро васпитане матере”, те реши да своју половину заједничког иметка „остави на женску школу српске православне вероисповести у Кикинди”.
Ову своју родољубиву намеру Ана саопшти мужу у последњим тренуцима свог живота, те вечно заклопи очи 7. новембра 1868. године.

Кузман Рацковић, након смрти своје вољене супруге, без много размишљања, својом половином иметка се придружи овој племенитој идеји, па све што је имао завешта у фонд који је назвао: „Опште полезно заведеније Кузмана и Ане Рацковић”, те у својој опоруци од 29. јануара 1869. године записа:
„Искуством уверен, да прост народ само зато у сујеверију и убиточним обичајем морално и физички пропада, што од свештенства пренебрегнут, никаквог елементарног за живот настављенија учесник не бива; но оба пола дивијаком подобно подрашчују, зато ја за нужно држим, да заведеније ово женском полу посветим тако: да се у двема девојачким школама, до четрдесет прости обаче честити оцева девојака у заведеније за две године приму од којих свака девојка јежегодно 25Ф, да добије и тако за то време нужне за кућевну газдарицу и честиту матер науке да присвоји, како би својој деци од колевке добро улити и од зла сахранити могла”.

  • Ана и Кузман Рацковић нису имали потомака а били су изузетно имућни (можда најбогатији у Кикинди), колико сам успео да истражим, око 100.000 форинти у злату су завештали тада у својим тестаментима.
Next Post
Певам дању, певам ноћу

Певам дању, певам ноћу

Оставите одговор Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Препоручујемо

Први радио-пирати у Београду

Први радио-пирати у Београду

1 година ago
Ђерам бије Теразије

Ђерам бије Теразије

1 година ago

Популарно

  • „Где ја стадох — ти ћеш поћи!”

    „Где ја стадох — ти ћеш поћи!”

    0 shares
    Share 0 Tweet 0
  • Београдска апотека из 1912. године

    0 shares
    Share 0 Tweet 0
  • И наши преци су вадили калдрму

    0 shares
    Share 0 Tweet 0
  • Први бадњак на аутомобилу у Београду

    0 shares
    Share 0 Tweet 0
  • Код Живојина Мишића сви су добродошли на славу!

    0 shares
    Share 0 Tweet 0

Пратите научни ТВ канал

Mejl lista

Prijavite se na našu mejl listu.

Prijava

Категорије

  • ВЕСЕЛЕ ЦРТИЦЕ
  • ДОБРОТВОРИ
  • ЈУНАЦИ И ЈУНАКИЊЕ
  • НАЈНОВИЈЕ
  • НАШЕ ДРУШТВО
  • НЕПОЗНАТО О ПОЗНАТИМА
  • НЕСТВАРНО
  • ПРИЧЕ ИЗ МОГ ЖИВОТА

Линкови

Народна библиотека Србије

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”

Матица српска

Архив Србије

Историјски архив Београда

Библиотека града Београда

Архив Југославије

Архив Војводине

 

Укратко о аутору

Nestvarno, a stvarno

Живојин Петровић је страствени сакупљач историјских цртица, а марљивим истраживањем докопао се очаравајућих података и пренео нам их не би ли се спасиле из чељусти заборава.

No Result
View All Result
  • Home
  • ЈУНАЦИ И ЈУНАКИЊЕ
  • ДОБРОТВОРИ
  • НАШЕ ДРУШТВО
  • НЕПОЗНАТО О ПОЗНАТИМА
  • ВЕСЕЛЕ ЦРТИЦЕ
  • ПРИЧЕ ИЗ МОГ ЖИВОТА
  • Аутор
  • Сарадња
  • Контакт

© 2021 JNews - Premium WordPress news & magazine theme by Jegtheme.