Алимпије Богић је 1863. године био писар врачарског среза. Тај срез је обухватао велику површину, као данас од Врачара до Макиша, Железника, Липовице, Авале, Болеча, Винче и назад. Тада је писар Богић добио задатак да обиђе сва та места и направи попис свега што затекне на терену.
Након неколико месеци тумарања по тим брдима и пољанама Алимпије се вратио са тако детаљним списком да су га надлежни одмах наградили са 25 дуката и тај рад – под насловом „Опис врачарског среза”, као први такав документ у Србији који је имао чак 800 имена разних насеља, села, засеока, брда, ливада, извора воде и слично – штампали у Гласнику друштва српске словесности.
Нпр. Бањицу је описао као село у Посављу, испод крагујевачког пута у једном потоку више Топчидера на један сат од Београда. Место где су биле куће износи 30 дана орања (1 дан орања = 4000м2, то значи 12 хектара). У том селу је било 30 кућа слабе грађе, са 28 пореских глава. „Мушкијех 63 и женскијех 73, припадају Јајиначкој општини; село спада у нурију манастира Раковица, а у народној војсци у Белопоточку чету; школи пак ни једној не припада, нити има каквог писменог човека, а механу има у свом атару…”
Итд. до свих детаља и ситница. Уживао сам у Алимпијевом топографском речнику.
