Čuvena Vračarska zadruga je, početkom dvadesetog veka, investirala u hotel „Srpski kralj“, otkupivši ga od porodice Veljković, te je nadogradnjom još dva sprata, kao i uređenjem vrhunske kuhinje, velike bašte, ali i angažovanjem novog menadžmenta, uspela da taj hotel uvrsti među najbolje i najluksuznije tog doba u Beogradu.
Preko puta Kalemegdana, na jednoj od najlepših lokacija, u objektu koji je imao razmere dvorca, bio je smešten hotel „prve klase” sa sto soba, nekoliko kraljevskih apartmana, lobijem koji je odisao harmonijom i elegancijom i nekoliko restorana i barova. Sve spavaonice su imale kupatilo sa hladnom i toplom vodom, izolovane posebnim materijalima kako larma i žubor sa prometnih ulica ne bi remetile odmor i uživanje elitnih gostiju visokog establišmenta.
Telefonska centrala, poštanska služba, „liftovi najnovije konstrukcije koji se mogu upotrebljavati i danju i noću”, prevoz gostiju u najskupljim kolima sa elegantno uniformisanim šoferima, velika trpezarija sa terasom koja gleda na Kalemegdan, „društvena sala krasno nameštena”, ali posebno kvalitetna i raznovrsan jelovnik i vrhunska posluga, činili su hotel „Srpski kralj“ nezaobilaznim mestom imućnih putnika namernika.
Vračarska zaduga je za upravnika postavila vrsnog Edvarda Frankla, direktora, koji je besprekorno vodio i do neslućenih razmera uzdigao nivo usluge. Interesantno je da je Edvard, skoro svakodnevno, lično, nabavljao hranu za hotel na beogradskim pijacama, i to uz razne zahteve i kriterijume. Insistirao je na kvalitetu, svežini i raznovrsnosti robe za koju nije žalio para, a našao sam i zanimljiv slučaj iz novembra 1932, kada je došlo do opšte tuče među trgovcima, na Velikoj pijaci, grabeći se da prvi ponude svoju robu Edvardu, te su tako napravili opštu pometnju i rusvaj koji se završio na Sudu.
Šestog aprila 1941. godine, prilikom bombardovanja Beograda, Nemci su pogodili ovaj hotel i uništili ga do temelja. Nakon rata, država je naslednicima oduzela plac, rasparčavala ga i ustupala raznim firmama, a danas je tamo zarasla ledina i ruglo koje niti podseća niti miriše na eleganciju i raskoš od pre sto godina.
