Mihailo Petrović – Mika alas je bio učesnik oba Balkanska i Prvog svetskog rata, a kao rezervni potpukovnik odazvao se na poziv i 1941. godine, te u svojstvu vrsnog kriptografa i izumitelja specijalnog šifarnog sistema, krenuo sa vojskom u Bosnu gde su ga, nakon nekog vremena, Nemci zarobili. Zahvaljujući intervenciji prijatelja, princa Đorđa Karađorđevića, puštaju ga iz logora u kom je već bio teško oboleo.
Nakon povratka iz zarobljeništva, u Beogradu su ga željno dočekali prijatelji, između ostalih i Milutin Milanković koji je već u januaru 1943. godine primetio da Mika počinje naglo da mršavi, te krenuo sve češće da ga posećuje. Oprosti – govorio bi tada Mika alas Milankoviću – moram malo da se ispružim, a zatim iz kreveta nastavljao diskusiju sa jednakom količinom pažnje i svežine misli i reči.
U jednom takvom razgovoru, krajem januara 1943, obratio se Mika svom dragom gostu potresnim rečima:
„Ako moje slabljenje produži ovom brzinom, neću doživeti Duhove”
„Eh, majstore, nemoj tako…čim prođe zima vratiće ti se apetit, pa ćeš opet biti na Savi među alasima…” tragao je za utešnim rečima zbunjeni Milanković.
Ma kakvi, to sam tačno izračunao – nastavi Mika alas – ekstrapolacijom!
Ih, majstore, to je nepouzdan račun – pokušao je da se našali Milanković.
„Ja rekoh tačno: ako moje slabljenje produži ovom brzinom” – završi Mika.
Bez bola, uzbuđenja i straha, ne tužeći se nikome i ne jadikujući, Mihailo Petrović – Mika alas, umro je u svom stanu na Kosančićevom vencu, baš kao što je i izračunao, 8. juna 1943. godine, nekoliko dana pre hrišćanskog praznika – Duhovi.