Bečke novine Wienerisches Diarium, 21. jula 1725. godine, donele su vest o pojavi vampira u selu Kiseljevu kod Velikog Gradišta. Tada je prvi put u stranom diskursu upotrebljena srpska reč za natprirodno biće koje je tokom vekova ušla gotovo u sve jezike sveta.
Sedam nedelja od smrti Petra Blagojevića u Kiseljevu je umrlo još devetoro ljudi nakon 24 časa bolovanja. Svi preminuli, pred smrt, tvrdili su da ih je Blagojević davio u snu, a njegova žena je pobegla iz sela nakon što ju je pokojni muž posetio i tražio od nje svoje opanke.
Austrijskom načelniku gradištanske oblasti Frombaldu javili su se uznemireni seljaci iz Kiseljeva i okoline sa tvrdnjom da je pokojni Blagojević postao vampir i tražili od njega da mu se grob otvori kako bi bio uništen i sprečen da dalje ubija.
Frombald je, iako skeptičan prema priči, zajedno sa seljacima i sveštenikom prisustvovao otvaranju groba Petra Blagojevića.
Telo je imalo sve karkteristike koje su tadašnji Srbi pripisivali vampirima, 40 dana nakon smrti je bilo neraspadnuto, nokti i kosa porasli, a u uglovima usana se nalazila sveža krv za koju su seljaci tvrdili da pripada ljudima koji su preminuli nakon Blagojevićeve „posete“.
Pošto su se uverili da je pokojnik zaista „vampir“, seljaci su mu proboli srce kolcem, a nakon toga telo spalili u pepeo. Frombald je sumnjao da se zaista radilo o zloduhu i odgovornost za eshumaciju i paljenje pokojnika prebacvivao je „na strahom obuzetu rulju“.
Šest godina nakon spaljivanja u Pavlovom kraju došlo je do 17 sumnjivih smrtnih slučajeva žena, dece… Poslednja od preminulih tvrdila je da ju je jedan od umrlih davio u snu a prva preminula pred smrt je pričala da je jela meso govečeta kome je kao vampir Pavle sisao krv.
Austrijska uprva oformila je hitno stručnu komisiju u čijem su sastavu bili poručnici Butener i J. H. fon Lindenfels, dva vojna lekara, Isak Zigel i Johan Fridrih Baumgertner, kao i jedan sveštenik. Komisija je eshumirla navodne žrtve vampira i same vampire.
Trinaest od 17 mrtvih tela, izgledalo je kao da nisu trulila, a kosa i nokti kao da su porasli. Lica su bila rumena i naduvena. Dokaz o navodnom vampirizmu bila je sveža krv na njihovim usnama, pa je komisija naredila da se leševi obezglave, a nakon toga spale.
Međutim, Marija Terezija je, 1755. godine, zabranila iskopavanje, obezglavljivanje i spaljivanje mrtvaka a sve nakon izveštaja svog vernog lekara:
Gerard fon Sviten, u svom izveštaju, racionalno i medicinski joj je objasnio uzroke izgleda tela navodnih vampira, dokazujući da se radi o prirodnom procesu. Smatrao je da je strah od vampirizma bio epidemija, a da je uzrok bio neznanje i primitivno razmišljanje nadahnuto narodnim pričama, a svoj izveštaj je zaključio rečenicom: Gde ima obrazovanja nema vampira!
