Krajem 1762. godine izbila je kuga u Beogradu, te je vrlo brzo prešla i u Vojvodinu. Austrijske vlasti, da bi sprečile dalje širenje, zabranile su svaka okupljanja i dešavanja, a čelnici Novog Sada lupali glavu šta im je najbolje činiti. Našlo se privremeno rešenje. Doneli su odluku da iskopaju opkope (rovove) oko grada i zatvore sve kapije. Stanje je bilo vrlo ozbiljno.
U jednom trenutku, tačnije 29. novembra 1762, neko od čelnika se setio da u gradu imaju lekara, i da je to u stvari prvi srpski lekar, tada jedini, koji je inače medicinu završio u Nemačkoj par godina ranije i nastanio se u Novom Sadu – Jovan Apostolović (1731-1770).
Odluka magistrata (skupštine) je bila da se odmah ode po njega i da se sasluša što je i ubrzo učinjeno. Prikupljene izjave sa terena su govorile da je Jovan vešt i čestit, i da je „dostojan najveće preporuke“. Nakon što su ga i upoznali, čelnici Novog Sada su isto veče odlučili da ga predlože kraljevskoj ugarskoj komori za „gradskog fizika“ (lekara), te da se sa njim uđe u pogodbu oko honorara.
Već 13. januara 1763. godine, sklopljen je ugovor sa Apostolovićem, te je on istog dana pročitao svoju diplomu i zvanje ispred poslanika, a kasnije je to i publikovano. Suma koja je sa njim ugovorena je iznosila 300 forinti, te je sa tim činom prvi srpski lekar, Jovan Apostolović, postao i „prvi fizik Novog Sada“.
Međutim, kuga je relativno brzo prošla, nakon četiri meseca, te se odmah postavilo pitanje – šta će gradu lekar?! Oko tog pitanja se vodila velika i žestoka prepirka koja je trajala pune dve godine!
Konačan predlog, da mu se smanji plata na 200 forinti, Jovan nije prihvatio, pa je to dobro došlo da se donese odluka, „kada već narod slabo traži doktora“, kako je tada stajalo u izveštaju, da se onda on otpusti iz službe. Tako se i zbilo, Jovan Apostolović je isplaćen zaključno sa 15. 5. 1765, i razrešen svih dužnosti.
Nakon toga, zdravstvena služba Novog Sada je vraćena u ruke osam berbera.
