„Живот Живојина Жике Петровића може да се опише управо насловом његове књиге „Нестварно а стварно“. Он је предузетник од основне школе, а већ са 18 година је регистровао сервис за поправку ТВ, аудио и видео технике. Имао је школу рачунара и школу страних језика. Основао је и први српски часопис намењен телекомуникацијама – „Мобилни магазин“, а затим и „е магазин“, усмерен ка пољу савремених комуникација, дигиталне економије и финансија и то у време када је мало ко у Србији имао интернет. Покренуо је и Српску научну телевизију (сада Браинз ТВ), чији је директор и главни и одговорни уредник.
Жика Петровић је радио аматер који је истраживао мистерију нестанка најбогатије Београђанке свих времена и то преточио у први српски документарни трилер. Човек који је невољно ишао у средњу школу, а у 45. години је хтео упише медицину и то на енглеском. За себе каже да је слуга и просјак високог сталежа, као и да су умовање и лудост његова два „тајна зачина“.
Испричао ми је и зашто је излазио из бизниса кад су били на врхунцу, зашто би након средње школе увео обавезну паузу од годину или две дана, али и зашто је важно да имамо министарство за будућност.“
