Инжењер светског формата, Добривоје С. Божић (1886-1967), епохални проналазач, иноватор, конструктор и изумитељ, родоначелник науке о кочењу и кочницама у Србији, својим генијалним радом дао је допринос планетарних размера у области развоја железничких кочница.
Са 60 патената у 18 земаља сврстава се у једног од највећих српских конструктора и проналазача. „Божићева кочница“, његов најпознатији патент, признат је 1928. године од старне Интернационалне уније железница као једно од најбољих решења и то до данашњих дана, како по једноставности конструкције, тако и по лакоћи руковања и ефекту дејства. Захваљујући својим проналасцима Добривоје Божић је постао богат човек. Пошто у Краљевини Југославији није постојало предузеће које би могло да успешно производи његове кочнице, он је своје патенте продао Шкоди (Škodovy závody) за 400.000 долара, с тим што је уговором заштитио интерес своје земље, јер је Југословенским државним железницама омогућио њихово бесплатно коришћење. Сва каснија решења ваздушних кочница у свету су само усавршавања и копије Божићевих проналазака.
Његов принцип кочења је непревазиђен и основа је за све врсте до данас примењиваних ваздушних кочница, те се слободно може рећи да је претеча развоја АБС система кочења којим су данас опремљена друмска возила. Сви савремени кочници и распоредници на возовима и локомотивама функционишу на принципу његовог изума. Први је у свету употребио при конструисању кочника гумене мембране. Возови се и данас заустављају његовом аутоматском кочницом која не може бити превазиђена ни по једном основу.
Добривоје Божић, добровољац у оба Балканска и Првом светском рату, човек који је кочио да бисмо ми напредовали брже, био је поштован и слављен као један од највећих умова наше земље, да би након Другог светског рата, од стране нових власти, уз одузимање целокупне имовине, био неоправдано проглашен за државног непријатеља и ухапшен под оптужбом да је сарађивао са окупатором. Из затвора је пуштен на инсистирање Руса који су знали о каквом се промашају ради. У страху да ће поново бити ухапшен и стрељан, као и због тога што му је онемогућен даљи рад у земљи на усавршавању кочнице железничких возила, он је у тајности са породицом напустио Југославију. Пред крај живота вратио се у Србију где је и умро. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду. Да се не заборави!
Poštovani gospodine Žiko,
hvala Vam na ovim divnim tekstovima pomoću kojih prekraćujem vreme na aerodromima.
Pre neki dan sam kupila Vašu knjigu „Nestvarno a stvarno“ i jedva čekam da počnem da je čitam.
Poštovana gospođo Zorice,
Hvala Vama na komentaru, lepim rečima i poverenju!
Srdačan pozdrav i svako dobro Vam želim!