Врсни инжењери и стручњаци запослени у београдској ложионици, 1937. године, успели су да направе специјални аеродинамични оклоп на суперекспресној парној локомотиви ЈДЖ 01-101, те на релацији Београд – Загреб постигну рекордну брзину од 146 км/ч.
Ова јединствена аеродинамична локомотива, названа „Летећи Београђанин“ вукла је пет специјалних вагона – један контролни са инструментима за разна мерења, неколико савремених путничких и као последњи у низу, један стари да би се видела разлика у амортизацији при великим брзинама…
Воз је кроз станицу у Руми протутњао са 120 км/ч, скоро летећи преко скретница, остављајући у великом чуду све путнике и скретничаре који нису стили ни да махну. Путници-добровољци, који су били у возу, такође су остали запрепашћени брзином, али ни то није све…
У задњем вагону, који је био из старе серије возова, налазио се кондуктер који је имао задатак да прати и бележи амортизацију, љуљање и остала дешавања. У једном тренутку је избезумљен улетео у контролни вагон носећи свеску у којој је записао да последњи вагон буквално лети, посебно када је воз прелазио преко скретница тај вагон је одскакао од шина те је кондуктер потрчао да то саопшти инжењерима и позове их да се и они увере у све то, али храбрости са њихове стране, за тако нешто, није било. Главни инжењер, који је и набавио посебан угаљ за ту пробну вожњу, непрекидно је покушавао са машиновођом да „погура“ ову грдосију до 150 км/ч, али није успео. Све у свему, овом помахниталом возу требало је 650 метара да се заустави путујући из Београда до Загреба за 5 часова и 4 минута.
