На данашњи дан, тачно пре четрдесет година, умрла је у Београду Ксенија Атанасијевић (1894-1981), прва жена која је докторирала на Београдском универзитету и прва дама изабрана у звање доцента у Србији.
Ксенија је била шесто дете у породици. Њена мајка Јелена је умрла одмах након порођаја а отац др Светозар Атанасијевић, лекар и управник Опште болнице у Београду, напустио је изненада овај свет када је Ксенија имала дванаест година. Бригу о талентованој девојчици преузима маћеха Софија, наставница Више женске школе.
Ксенија је дипломирала чисту филозофију са највишим оценама остављајући у чуду своје професоре а посебно ментора Бранислава Петронијевића. За докторски рад је узела дело Ђордана Бруна, до савршенста га обрадила и пред комисијом, којом је председавао њен ментор уз помоћ проф. др Милутина Миланковића и проф. др Веселина Чајкановића, Ксенија је, 16. јануара 1928. године, одбранила свој рад и тако се уписала у исторју као прва жена доктор наука на Београдском универзитету где је касније, уз велике перипетије и негодовања појединих професора, постала доцент, те професор (нпр: увређени проф. др Милош Тривунац је једном приликом на седници универзитетског већа жустро реаговао: „Има крајева у Србији где жене љубе у руку млађе мушкарце, а ви хоћете да дате катедру доцента једној младој девојци!“)
Иако је Енциклопедија Британика уврстила у своје одреднице њен докторски рад о Ђордану Бруну као релевантну литературу за схватање Брунове мисли, Ксенија је током тридесетих година прошлог века доживела невиђену тортуру на Београдском универзитету те на крају била прогнана са истог уз разне интриге и трачеве који су о њој кружили чаршијом и професорским кулоарима.
У Београду за време Другог светског рата, Ксенија Атанасијевић одбија да потпише чувени Апел београдских интелектуалаца. Штавише, пре рата писала је против нацизма и бранила Јевреје, па је Гестапо хапси. То исто чине и нове комунистичке власти након рата. Из затвора је изашла лишена грађанских права, а све њене књиге стављене су на листу забрањених.
Највећа српска жена мислилац, преводитељка класичних филозофских дела, ауторка многобројних студија, чланака, метафизичких и етичких расправа, умрла је у Београду, 28. септембра 1981. године, и сахрањена на парцели 10 Новог гробља али, како није имала потомака који би плаћали закуп гробног места, те због небриге државе и друштва, њен гроб је „преоран“ и више га нема, али на срећу, сећања још увек има!
(Гробница Ксеније Атанасијевић је променила власника а данас се на том месту налази само плочица ЈКП „Погребне услуге“ са њеним именом)
Више о Ксенији Атанасијевић на линку овде или овде…
HVALA VAM NA OVOJ PRICI. JAKO ME ZAINTERESOVANE, RASTUZULA, ALI I U ISTO VREME ODUSEVILA, AKO GROBA NEMA UVEK IMA NEKOGA KO CE IZNETI ISTINU.