• Аутор
  • Сарадња
  • Контакт
No Result
View All Result
Ћир | Lat
НЕСТВАРНО, А СТВАРНО
  • HOME
  • ЈУНАЦИ И ЈУНАКИЊЕ
  • ДОБРОТВОРИ
  • НАШЕ ДРУШТВО
  • НЕПОЗНАТО О ПОЗНАТИМА
  • ВЕСЕЛЕ ЦРТИЦЕ
  • ПРИЧЕ ИЗ МОГ ЖИВОТА
  • HOME
  • ЈУНАЦИ И ЈУНАКИЊЕ
  • ДОБРОТВОРИ
  • НАШЕ ДРУШТВО
  • НЕПОЗНАТО О ПОЗНАТИМА
  • ВЕСЕЛЕ ЦРТИЦЕ
  • ПРИЧЕ ИЗ МОГ ЖИВОТА
No Result
View All Result
НЕСТВАРНО,
А СТВАРНО
Ћир | Lat
Home ЈУНАЦИ И ЈУНАКИЊЕ

Гроба више нема, али сећања још увек има

28/09/2021
Reading Time: 2 mins read
1
Гроба више нема, али сећања још увек има
926
VIEWS
Share on FacebookTvituj

На данашњи дан, тачно пре четрдесет година, умрла је у Београду Ксенија Атанасијевић (1894-1981), прва жена која је докторирала на Београдском универзитету и прва дама изабрана у звање доцента у Србији.

Ксенија је била шесто дете у породици. Њена мајка Јелена је умрла одмах након порођаја а отац др Светозар Атанасијевић, лекар и управник Опште болнице у Београду, напустио је изненада овај свет када је Ксенија имала дванаест година. Бригу о талентованој девојчици преузима маћеха Софија, наставница Више женске школе.   

Ксенија је дипломирала чисту филозофију са највишим оценама остављајући у чуду своје професоре а посебно ментора Бранислава Петронијевића. За докторски рад је узела дело Ђордана Бруна, до савршенста га обрадила и пред комисијом, којом је председавао њен ментор уз помоћ проф. др Милутина Миланковића и проф. др Веселина Чајкановића, Ксенија је, 16. јануара 1928. године, одбранила свој рад и тако се уписала у исторју као прва жена доктор наука на Београдском универзитету где је касније, уз велике перипетије и негодовања појединих професора, постала доцент, те професор (нпр: увређени проф. др Милош Тривунац је једном приликом на седници универзитетског већа жустро реаговао: „Има крајева у Србији где жене љубе у руку млађе мушкарце, а ви хоћете да дате катедру доцента једној младој девојци!“)

Иако је Енциклопедија Британика уврстила у своје одреднице њен докторски рад о Ђордану Бруну као релевантну литературу за схватање Брунове мисли, Ксенија је током тридесетих година прошлог века доживела невиђену тортуру на Београдском универзитету те на крају била прогнана са истог уз разне интриге и трачеве који су о њој кружили чаршијом и професорским кулоарима.

У Београду за време Другог светског рата, Ксенија Атанасијевић одбија да потпише чувени Апел београдских интелектуалаца. Штавише, пре рата писала је против нацизма и бранила Јевреје, па је Гестапо хапси. То исто чине и нове комунистичке власти након рата. Из затвора је изашла лишена грађанских права, а све њене књиге стављене су на листу забрањених.

Највећа српска жена мислилац, преводитељка класичних филозофских дела, ауторка многобројних студија, чланака, метафизичких и етичких расправа, умрла је у Београду, 28. септембра 1981. године, и сахрањена на парцели 10 Новог гробља али, како није имала потомака који би плаћали закуп гробног места, те због небриге државе и друштва, њен гроб је „преоран“ и више га нема, али на срећу, сећања још увек има!

(Гробница Ксеније Атанасијевић је променила власника а данас се на том месту налази само плочица ЈКП „Погребне услуге“ са њеним именом)

Више о Ксенији Атанасијевић на линку овде или овде…

Next Post
Ден Тана – чак и када нема – има

Ден Тана - чак и када нема - има

Comments 1

  1. GORDANA says:
    2 године ago

    HVALA VAM NA OVOJ PRICI. JAKO ME ZAINTERESOVANE, RASTUZULA, ALI I U ISTO VREME ODUSEVILA, AKO GROBA NEMA UVEK IMA NEKOGA KO CE IZNETI ISTINU.

    Одговори

Оставите одговор Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Препоручујемо

Мала, а велика разлика…

Мала, а велика разлика…

2 године ago
Када радио-аматери граде пругу то онда изгледа овако

Када радио-аматери граде пругу то онда изгледа овако

4 године ago

Популарно

  • „Где ја стадох — ти ћеш поћи!”

    „Где ја стадох — ти ћеш поћи!”

    0 shares
    Share 0 Tweet 0
  • ЦУКЕР ЛАЗА

    0 shares
    Share 0 Tweet 0
  • „Много ‘тео, много започео…”

    0 shares
    Share 0 Tweet 0
  • Хотел „Српски краљ”

    0 shares
    Share 0 Tweet 0
  • Ташмајданске пећине

    39 shares
    Share 39 Tweet 0

Пратите научни ТВ канал

Мејл листа

Пријавите се на нашу мејл листу.

Пријава

Категорије

  • Uncategorized
  • ВЕСЕЛЕ ЦРТИЦЕ
  • ДОБРОТВОРИ
  • ЈУНАЦИ И ЈУНАКИЊЕ
  • НАЈНОВИЈЕ
  • НАШЕ ДРУШТВО
  • НЕПОЗНАТО О ПОЗНАТИМА
  • НЕСТВАРНО
  • ПРИЧЕ ИЗ МОГ ЖИВОТА

Линкови

Народна библиотека Србије

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”

Матица српска

Архив Србије

Историјски архив Београда

Библиотека града Београда

Архив Југославије

Архив Војводине

 

Укратко о аутору

Nestvarno, a stvarno

Живојин Жика Петровић је страствени сакупљач историјских цртица, а марљивим истраживањем докопао се очаравајућих података и пренео нам их не би ли се спасиле из чељусти заборава. Више о аутору...

No Result
View All Result
  • Home
  • ЈУНАЦИ И ЈУНАКИЊЕ
  • ДОБРОТВОРИ
  • НАШЕ ДРУШТВО
  • НЕПОЗНАТО О ПОЗНАТИМА
  • ВЕСЕЛЕ ЦРТИЦЕ
  • ПРИЧЕ ИЗ МОГ ЖИВОТА
  • Аутор
  • Сарадња
  • Контакт

© 2023 JNews - Premium WordPress news & magazine theme by Jegtheme.